Mnoge od nas zanima zašto ukrašavamo jelku pred najlepše praznike i kada se započelo sa tom tradicijom. Možda će vam ovaj tekst pružiti odgovore na neka vaša pitanja.
Još u drevnim vremenima Rimljani pa čak i Egipćani upotrebljavali su drvo jelke da ukrašavaju svoje hramove. Rimljani su koristili drvo jelke u vreme festivala Saturnalija. U vreme Saturnalija- festivala svetlosti koji se prosllavljao 17. decembra vladala je karnevalska atmosfera. Tokom ovog festivala pravljene su raskošne gozbe, razmenjivani su pokloni, organizovale su se zabave i jednom u godini zamenile bi se uloge: gospodari bi služili hranu svojim robovima. Opis u kome se pominju zabave, pokloni raznorazna jela podseća vas i na današnje vreme, zar ne? Saturanalije su trajale sve do 24. decembra' trenutka kada svetlost ponovo pobeđuje tamu i kada od tog momenta dani postaju duži. To je prastari simbol povezan sa dva prastara elemnta: sa tamom i svetlošću, sa dobrim i zlim, sa rađanjem i umiranje, sa uvenućem i cvetanjem prirode.
Hrišćani su upotrebljavali jelku kao simbol " večnog života sa bogom".
Upotreba jelke u svrhu božićnog drveta počinje oko 1000. godine. na severu Evrope. Božićno drvo na neki način predstavlja rajsku bašu jer je 24. decembar bio posvećen prvim ljudima: Adamu i Evi. Prva božićna drva ukrašavana su jestivim stvarima: jabukama, perecama, medenjacima...itd. Jabuke su simbolično predstavljale biblijsku priču o drvetu saznanja i zabranjenom voću.
.
Prvi dokument koji govori o božićnom drvu i proslavu Nove godine odnose se na grad Talin u Estoniji i Rigu u Latviji ( 1441. i 1510. ) Dokument iz 1570. opisuje malo drvo u Bremenu u Nemačkoj kao:" drvo ukrašeno jabukama, perecama i papirnim cvetovima".
Postoje druge priče o tome kako je jelka dobila svoju današnju ulogu božićnog drva.
Prema jednoj priči o Svetom Bonifaciju koji je napustio Englesku da bi propovedao hrišćanstvo po teritoriji današnje Nemačke susreo se sa jednim paganskim plemenom koje je obožavalo Hrast i koje je nameravalo da u tu čast žrtvuje jednog dečaka. Bonifacije je u besu posekao stablo iz čijeg korena je izrasla jelka. Bonifacije je to shvatio kao znak hrišćanske vere i sledbenicu su ga koristili da ga dekorišu svećama da bi Bonifacije mogao i noću da propoveda hrišćansku veru. Zvezda na vrhu jelke simboliše arhanđela Gabrijela ili zvezdu koja je najavila Hristovo rođenje.
Prvi dokument koji govori o božićnom drvu i proslavu Nove godine odnose se na grad Talin u Estoniji i Rigu u Latviji ( 1441. i 1510. ) Dokument iz 1570. opisuje malo drvo u Bremenu u Nemačkoj kao:" drvo ukrašeno jabukama, perecama i papirnim cvetovima".
Postoje druge priče o tome kako je jelka dobila svoju današnju ulogu božićnog drva.
Prema jednoj priči o Svetom Bonifaciju koji je napustio Englesku da bi propovedao hrišćanstvo po teritoriji današnje Nemačke susreo se sa jednim paganskim plemenom koje je obožavalo Hrast i koje je nameravalo da u tu čast žrtvuje jednog dečaka. Bonifacije je u besu posekao stablo iz čijeg korena je izrasla jelka. Bonifacije je to shvatio kao znak hrišćanske vere i sledbenicu su ga koristili da ga dekorišu svećama da bi Bonifacije mogao i noću da propoveda hrišćansku veru. Zvezda na vrhu jelke simboliše arhanđela Gabrijela ili zvezdu koja je najavila Hristovo rođenje.
Berislav Kangrga
Preporuka za čitanje:
http://berislavkangrga.weebly.com/iz-utrobe-zemlje.html
Preporuka za čitanje:
http://berislavkangrga.weebly.com/iz-utrobe-zemlje.html