I- Uvod          II- Ukratko o Sarinim roditeljima          III- Sarin život do kraja XIX veka          IV- Sarin odnos sa Aleksom i Božidarom

Porodično stablo Karađorđevića, Aleksa kao najstariji Karađorđev sin ( drugi red ) i njegovo potomstvo- XIX vek. http://www.poreklo.rs/2012/04/20/rodoslovno-stablo-kara%C4%91or%C4%91evi%C4%87a/

I- Uvod


     Da sudbina nije bila tako oštra prema životu Sare Anastasijević njen život mogao je da bude kao iz bajke. “ U jednoj zemlji živela je jedna lepa, mlada i pametna devojka koja se udala za princa.” Takve bajke obično se završavaju sa “ … i živeli su srećno”. Ali ne. Njen život nije bio bajka ali, siguran sam, da su ljudi češće slušali priče o njoj sigurno bi postala inspiracija za umetnike i književnike. Sara je proživela dug život i bila svedok ogromnih promena. Rođena je u aprilu 1836. a umrla je aprila 1931.

Sara Anastasijević je bila najmlađa ćerka velikog srpskog dobrotvora i veoma bogatog čoveka, Miše Anastasijevića ( 1803- 1885 ) i Hristine Urošević Anastasijević ( umrla 1885 ).

II- Ukratko o Sarinim roditeljima


Sarina majka Hristina je bila sveštenikova ćerka.

Sarin otac Miša je rano ostao bez oca i majke. Živeo je sa maćehom. Kapetan Miša kako je ostao upamćen u narodu je već sa jedanaest godina počeo da radi kao učitelj u Poreču jer je tad već znao da čita i piše što je bilo prava retkost za ono vreme. Kao mlad počeo je da se bavi trgovinom, a zahvaljujući Hristininom bratu Simi stupio je u kontakt sa knezom Milošem i od tada počinje njegov nezaustavljiv uspon. Stekao je veliko bogatstvo trgovinom solju. Njegovo bogatstvo bilo je veće i od bogatstva kneza Miloša. Danas je poznat i kao “podunavski Rotšild”. Kapetan Miša je pomagao ljudima oko sebe. Iako je postao bogat, a potekao iz siromašne porodice to ga nije promenilo. Devojkama za udaju poklanjao je miraz, otvarao je škole gde su se deca besplatno školovala; pomagao je književnicima prilikom štampanja knjiga. Međutim, jedna građevina u Srbiji o kojoj ću kasnije napisati nekoliko reči postaće spomenik njegovom imenu i dobrim delima.



 

Zaveštajno pismo Miše Anastasijevića ministru prosvete, http://www.rastko.rs/istorija/zaduzbinari/msofronijevic1995/02.html

III- Sarin život do kraja XIX veka


Junakinja ove priče, Sara, potekla je od ovih plemenitih ljudi. Ona je bila velika dama,  najzanimljivija ali i jedna od najnesrećnijih žena u Srbiji XIX veka. Iako je u materijalnom smislu imala sve što je mogla da ima u ono vreme život će joj skupo naplatiti njeno bogatstvo. Bila je obrazovana; umela je da pleše, volela je klavir i violinu. Govorila je francuski i nemački. Isto tako išla je u lov noseći pušku. Svestrana ali i veoma ambiciozna, ratoborna, oštrog jezika i gruba. Tamo gde je zastao njen otac ona je htela da nastavi. Zašto ostati samo ćerka najbogatijeg Srbina kada bi mogla da postane supruga ili majka vladara Srbije. Rođena je u postnapoleonovskoj Evropi, a umrla je u Evropi u kojoj se rađao nacizam.

Najstariji sin vođe Prvog srpskog ustanka, Karađorđa, Aleksej, poznat kao Aleksej Černi ( 1801- Kišinjev, Moldavija, 1830 ) bio je gardijski pukovnik u ruskoj vojsci. Bio je oženjen ruskom plemkinjom, Marijom Nikolajevnom Karađorđević (Мария Николаевна Карагеоргиевич Трокин, rus. 1806- 1827. ) koja mu je rodila jedinog sina Đorđa.

Đorđe  ( 1827- 1884 ) je sa nekoliko godina ostao siroče, bez oca i majke pa je odrastao u Rusiji gde je vaspitavan kao ruski oficir bez želje i ambicije da nastavi delo svog dede, vođe ustanka- Karađorđa. Đorđe je oženio najmlađu  ćerku Kapetana Miše, Saru Anastasijević ( 1858. ) Iz tog braka rodilo se dvoje dece: Aleksa Karađorđević ( 1859- 1920 ) i Božidar Karađorđević ( 1862- 1908 ). Princeza Sara je tokom svog dugog života nadživela supruga i svoja dva sina i ostala bez potomstva.

Sarin otac je pokušao da prilikom svrgavanja sa prestola kneza Aleksandra Karađorđevića na presto postavi svog zeta Đorđa kao kneza da bi mu ćerka postala kneginja. Međutim to mu nije pošlo za rukom i Srbijom je zavladala rivalska dinastija Obrenović koja je obeležila drugu polovinu XIX veka. Kapetan Miša je čak u Beogradu naredio da se za njegovu ćerku i zeta sazida palata koja je danas poznata kao Kapetan Mišino zdanje odnosno danas zgrada beogradskog Univerziteta. Ovo zdanje je svedok neuspelog pokušaja da Miša Anastasijević postavi na vlast svog zeta i ćerku. Iako Sara nije uspela da postane kneginja imala je još dva aduta u rukama: svoja dva sina koji predstavljaju stariju i legitimnu granu dinastije Karađorđević.

Posle pada dinastije Karađorđević 1858. ona i njena porodica nastanili su se u Parizu koji je Sara od ranije poznavala jer se tamo školovala sve do izbijanja revolucije 1848. U svom salonu u Parizu organizovala je sastanke i primala srpsku i rusku opoziciju koja je radila protiv Obrenovića i pripremala teren da njena porodica preuzime vlast u Srbiji.

Njeni sinovi nisu od nje nasledili želju za bavljenjem politikom kao ni ambicioznu želju da vladaju. Očigledno je u tom smilu prevladala očeva strana. Sara je bila u večitom ratu sa svojim starijim sinom Aleksom koji je bio sklon da rasipa i troši novac dok je mlađi Božidar odrastao i postao umetnička duša. Vrlo senzibilan ali isto tako oslobođen majčinih želja za vladanjem, a sklon boemskom životu, okarakterisan kao „ čudak“. Svojim umetničkim tragom obezbedio je uspomenu na svoje ime i još plemenitije prezime.

Posle atentata i ubistva kneza Mihaila Obrenovića 1868. svim članovima dinastije Karađorđević je bio zabranjen ulazak u Srbiju. Međutim to nije sprečilo Saru da i dalje radi protiv svojih protivnika u Srbiji. Rovarila je i kopala pokušavajući na svaki način da neko od njenih članova porodica preuzme vlast. Postala je žestoki protivnik novog vladara Srbije, kralja Milana Obrenovića. Širila je o njemu priče kao i o kraljici Nataliji ljudima koji su dolazili kod nje u salon. Ismevala ih je. Imala je običaj da kaže: „ Razgovarala sam sa knezom Milošem, igrala valcer sa  knezom Mihajlom, slušala Viktora Igoa, svađala se sa Vukom Karadžićem, poznavala sam cara Napoleona III i caricu Evgeniju; u salon su mi dolazili Alfons Dode, Anatal Frans i Pjer Loti“. Time je želela da pokaže da je bila povezana sa evropskim političkim i kulturnim vrhom i iako je bila daleko od Srbije i dalje je mogla da utiče ili nanese štetu svojim neprijateljima kojima nije dozvolila iako je živela u progonstvu da je u potpunosti izoluju od sveta.

Koliko je bila ratoborna i veoma oštrog jezika pokazalo se kada je došla u Beograd uprkos zabrani sredinom osamdesetih godina XIX veka. Došla je da poseti bolesnu majku. Uskoro se pojavila žandarmerija i ona je napravila takav skandal uzvikujući svašta protiv kralja Milana: „ Došla sam da posetim svoju bolesnu majku. Ja ću sutra i sama otići iz Beograda. Kralj Milan koji ne voli svoju majku ne razume šta je to mati i šta je detinja ljubav prema majci.“- Šta mislite kako se završilo ovo? Kralj je popustio i Sara je videla svoju majku.

Sarini roditelji, Hristina i Miša umrli su 1885. Miša je preminuo u Bukureštu. Njegovo telo je balzamovano i danas se vidi kroz staklo u njegovoj zadužbinskoj crkvi u Kležanima koja je danas ruina pošto je oštećena u zemljotresu 1977.

Kapetan Mišino zdanje, na zgradi piše:" Miša Anastasijević svom otečestvu", http://arendabelgrad.ru/belgrad_dostoprimechatelnosti/arhirektura-belgrad

IV- Sarin odnos sa Aleksom i Božidarom

Božidar Karađorđević https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B#/media/File:Prince_Bojidar_Karageorgevitch.jpg

Aleksa Karađorđević, https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(1859-1920)#/media/File:Prince_Alexis_Karageorgevich_(1898).jpg

Sarin odnos sa sinovima je bio dosta težak i komplikovan. Pokušala je svoju ambiciju da vlada da ostvari preko svojih sinova kada joj je preminuo suprug. Skandal ogromnih razmera je izbio posle majskog prevrata 1903. kada je ubijen bračni par Obrenović, kralj Aleksandar i kraljica Draga. Tada je princ Aleksa objavio pred novinarima u prisustvu majke da ne pretenduje na srpski presto. Majka mu je pred svima, pred očima sveta udarila šamar toliko jako da mu je odleteo monokl i počela da viče:“ Zar ja od 1857. gotovo pedeset godina trošim i crno ispod noktiju da ti obezbedim tvoja legitimna prava, a ti odbijaš kao da se to tiče samo tebe, a ne i mene? Zar sam ja rodila tog izroda i slabića? Zar sam se ja za to trideset godina borila sa kraljem Milanom?“ To je bio njen poslednji pokušaj da postane krunisana glava. Oba puta su bila bezuspešna. Očigledno sudbina nije bila naklonjena Sari Anastasijević.

Aleksov brak ( 1913. ) sa Amerikankom, Darijom Prat (Daria Pankhurst Wright Pratt, 1859- 1938 ) je u potpunosti stvorio jaz između majke i sina. Darija je dobila titulu, a Aleksa koji je bio rasipnik je dobio novac i pritom je usvojio Darijinu ćerku iz prethodnog braka.

Božidar, Sarin mlađi sin je bio drugačiji i od svog brata i od majke. U mladosti je bio problematičan. Pobegao je sa Pjerom Lotijem ( Pierre Loti, engl. 1850- 1923  pomorski oficir i putopisac ) čime je izazvao skandal. Nije jasna priroda njihovog odnosa. Ali je sigurno da je Loti imao veliki uticaj na mladog Božidara. Sara je sina branila time da ga je Loti „zaveo“ i da se sentimentalno vezao za njega. Božidar je bio darovit slikar. Posedovao je ogromno znanje iz politike, istorije i književnosti. Govorio je pet jezika. Na francuskom je napisao putopis o Indiji ( uticaj Lotija ) „ Les notes sur les Indes.“- franc. Preminuo je 1908.

            Sara je punih deset godina, posle smrti i starijeg sina živela sama. Svi njeni planovi propali su posle ubistva poslednjih Obrenovića i posle smrti njenih sinova. Ostala je sama. Rodila se u vreme kada se Srbija borila za nezavisnost, a postala je svedok stvaranje velike jugoslovenske države. Nikada nije prihvatila Vukovu reformu jezika. Sara je svakako tokom svog dugog života upoznala veliki broj poznatih ljudi i skoro o svima njima je imala mišljenje. Bila je žena velikog životnog iskustva. Iako je imala sve ostala je bez najdragocenijih stvari- porodice, ljubavi svojih bližnjih, bez toplog porodičnog doma. Ismevala je kraljicu Nataliju, a na kraju su obe ispale gubitnice u toj igri prestola. Obe su ostale napuštene, izneverenih očekivanja sa strašnom sudbinom. Na kraju, jednoj i drugoj- jednoj nesuđenoj, a drugoj bivšoj kraljici dom je postala Francuska gde su i sahranjene. Sara je u smrti doživela veliku nepravdu. Svom sekretaru, Žiki Rankoviću dala je veliku sumu novca, koga je inače uvela u otmeno parisko društvo i koga je označila kao izvršioca njenog testamenta. Tim novcem on je trebao da zakupi grobnicu na Per Lašezu u Parizu gde bi počivali njeni posmrtni ostaci. Kada je umrla tamo je i sahranjena. Međutim, Ranković je zakupio grobnicu na svoje ime, a ne na njeno. Nekoliko dana posle sahrane, Ranković je grobnicu prodao i naredio da se Sara premesti u „ opštu raku“. Na kraju, zanimljiv je odnos današnjih bogataša i onih u prošlosti prema svom društvu i okolini. Iako je Sarin otac stekao ogromno bogatstvo nikad nije zaboravio na život koji je živeo kad je bio dete. Iako možda deluje da neki ljudi imaju sve u stvari možda nemaju ništa.

Berislav Kangrga

 

Izvori:

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278280-Dobrotvor-u-ruinama

http://www.rastko.rs/istorija/zaduzbinari/msofronijevic1995/02.html

http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/06/article-13.html

http://www.rastko.rs/istorija/zaduzbinari/msofronijevic1995/02.html