I- Uvod II- Poreklo Jelene Anžujske III- Jorgovan kao simbol ljubavi IV- Ličnost kraljice Jelene V- Zaključak
Pogled na ostatak srpskog srednjovekovnog utvrđenja Maglič.
Srednjovekovni Maglič.
I- Uvod
Bilo bi lepo kada bi reči mogle da dočaraju miris jorgovana i priču o srednjovekovnoj srpskoj kraljici, Jeleni Anžujskoj ( Helen of Anjou, engl. [jɛ̌lɛna ǎnʒuːjskaː], engl. ). Deo njenog života, njena mladost su obavijeni maglom. Ne zna se ni njeno tačno poreklo kao ni tačna godina rođenja. Srednjovekovnoj ženi se ime pominje uz ime njenog muža. Ali, ako neko čita dublje i traži nevidljive reči između napisanih redova shvatiće da kraljica Jelena nije bila obična srednjovekovna žena. Iza slike svetiteljke, pobožne kraljice u stvari nalazi se jedna snažna ličnost koja otkriva karakter ove žene koji nikako ne spada u šablon srednjovekovne žene. Kraljica je danas velika inspiracija umetnicima.
Dok sam istraživao život kraljice Jelene, a o kojoj nažalost nema puno podataka, nekako me njena ličnost asocirala na dve žene koje su živele u različitim epohama. Njena energičnost, drugačiji karkater, uticaj, njena moć iz senke iako je pripadala srednjem veku me podseća na Liviju Druzilu iz starog veka ( supruga Oktavijana Avgusta ). A opet, njeno poreklo, njeno znanje, mudrost i inteligencija kao i posvećenost svom vladarskom pozivu me podseća na englesku kraljicu Eleonoru od Akvitanije. Baš kao i ona, kraljica Jelena je imala zanimljiv brak. U početku ispunjen emocijama, pažnjom i ljubavlju; i na kraju tiha dinastička borba između, prvo između supruga i sina i kasnije njenih sinova koja se u pojedinim trenucima rasplamsala u pravi rat.
Kraljica Jelena Anžujska je rođena, pretpostavlja se između 1230 ili 1235/1236. Bila je supruga kralja Stefana Uroša I Velikog ( rođen oko 1223.- 1277. vladao od 1243- 1276 ). Doživela je duboku starost. Preminula je 8. februara 1314. Brak sa kraljem Urošem I sklopljen je oko 1250.
Ispod možete da vidite spot napravljen podovom izložbe " Jelena, velika kraljica" povodom sedam vekova od smrti kraljice Jelene.
II- Poreklo Jelene Anžujske
Kao što sam napisao, njeno poreklo je misterija. Ova misterija je probudila maštu naučnika i istraživača koji su dali do sada nekoliko teorija o tome ko je ona i odakle je došla. Međutim, ostalo je u verovanju da je kraljica Jelena francuskog porekla iz kuće Anžu. Zbog čega je to tako imaćete priliku da sad pročitate.
Pouzdano se zna da je kraljica Jelena imala sestru koja je živela u Srbiji i zvala se Marija. Bila je udata za francuskog plemića. Ona je imala sina koji se zvao Anselm Šor ( Anseu de Chaur, franc. ) i koji je bio glavni kapetan u oblasti današnje Albanije kojom je zavladao Šarl I od Anžua, brat francuskog kralja Luja IX svetog. Ako neko bude istraživao, francusko prezime Šor se javlja u nekoliko povelja napisano u dve verzije. Prvo kao „ de Chau“- de Šo, a zatim kao „ de Chaur“- de Šor. U prilog „ francuskoj teoriji“ tj. da kraljica Jelena pripada francuskoj aristokratskoj ili čak kraljevskoj kući govore i pisma koja je uputio Šarl I Anžujski ( Charles of Naples, engl. 1227- 1285 ):“ Jelena et Maria de Chau“, kao i „ consanguinea nostra carrisima, cognata nostra, affinis nostra carrisima.“, lat. – „rođaka naša najdraža, rođaka naša, rodbina naša najdraža.“
Srpski arhiepiskop, Danilo II, savremenik kraljice Jelene Anžujske ( 1270- 1337. ) je napisao da je kraljica Jelena iz francuske porodice ( от племене фрускаго, от племена царска ). „Ova blagočastiva i hristoljubiva blažena Jelena bila je od plemena fruškoga, kći slavnih roditelja koji su bili u velikom bogatsvu i slavi“. – Danilo II.
Međutim, veruje se da je došlo do pogrešnog prevoda rečenice (от племене фрускаго ). Da li je Danilo II mislio na podneblje gde se nalazi Fruška Gora ( Alma Mons, lat. Tarcal, mađ.- planina u Sremu ) koji je nekada pripadao Ugarskom kraljevstvu. Da li je u stvari kraljica Jelena iz ugarske kraljevske kuće? Ili je kraljica pripadala „Francima“( fruskego ) koji su zavladali južnom Grčkom i tu formirali državu posle propasti Romejske imperije ( Vizantije )?
Politički i dinastički brakovi su bili nešto sasvim uobičajeno u srednjem veku. Kralj Uroš I je sklopio politički savez sa franačkom kneževinom Ahajom krajem pedesetih godina XIII veka koji je bio uperen protiv Nikejskog carstva i protiv restauracije Romeje. Da li je kraljica Jelena Anžujska bila zalog tog saveza? Na taj način bi se možda moglo objasniti njeno francusko poreklo.
Grof Đorđe Branković (Georgius Brankovich, lat. Gheorghe Brancovici, rumun. 1645- 1711. diplomata, pisac i samoproklamovani potomak srpske srednjovekovne dinastije Branković ) pisao je da je kraljica bila ćerka latinskog cara Balduina II ( Baodouin II de Courteney, franc. oko 1217- 1273. poslednji car Latinskog carstva u Konstantinopolju ). Međutim, on je imao samo jednog sina. Da li je kraljica Jelena možda bila njegova vanbračna ćerka? Balduinov deda, po očevoj strani, Petar II Kurtene je bio najmlađi sin francuskog kralja Luja VI. Da li zato arhiepiskop Danilo II tvrdi da je ona iz „ carskog plemena“ tj. carskog roda? Ovu teoriju potvrđuje i „tronoški letopis“ koji je nastao u manastiru Tronoša, krajem XVIII veka. Ali, da li je to relevantan izvor? Koliko su pomešani tradicija i usmeno predanje i koliko je to moglo da utiče na stvaranje takve teorije?
Srpski srednjovekovni srebrni dinar iz vremena Uroša I sa likom kralja i kraljice Jelene.
http://en.wikipedia.org/wiki/Dinar
Čedomilj Mijatović ( 1842- 1932. srpsi političar, diplomata, ambasador kraljevine Srbije u Londonu ) je izneo dve teorije o njenom poreklu :
1. ili je bila sestričina cara Balduina II
2. prema drugoj teoriji ona je bila ćerka Raula de Kurtenea i Alise de Monfort ( rođena između 1217 i 1220. ) čiji se datum rođenja ne poklapa sa datumom rođenja kraljice Jelene Anžujske.
Prilog ovoj “ francuskoj teoriji” porekla kraljice Jelene dao je i profesor istorije na univerzitetu u Mičigenu ( University of Michigan ), Džon V.A. Fajn ( John. V.A. Fine, engl. 1939. ) koji kaže da je ona “ katoličkog i francuskog porekla iz kuće Valoa”.
Ispod imate link sa you tuba- pesma Ljube Manasijevića," Kralj Uroš i kraljica Jelena".
Postoji druga hipoteza koja je suprotna “ francuskoj”. Navodno, kraljica potiče iz romejske ( vizantijske) carske porodice i ugarske kraljevske kuće. Prema toj teoriji ona je ćerka Jovana Anđela od Srema (Angelos János, mađ. 1193- 1259. ) koji je poznat kao i „dobri Jovan“- Kaloiōannēs. Njegovi roditelji su bili romejski car, Isak II Anđeo ( 1156- 1204 ) i Margita od Ugarske ( 1175- 1223. ). Dok sam istraživao porodično stablo romejske carice Margite došao sam do podataka da je ona preko svoje majke, Agneze od Antiohije ( Agnes of Antioch, engl. ), zatim bake Konstance od Antiohije i njenog oca Boemunda II od Antiohije koji je bio unuk francuskog kralja Filipa I takođe bila povezana sa francuskom kraljevskom kućom. Ujak Jovana Anđela, dakle brat njegove majke Margite, kralj Andrija II (Jeruzsálemi II András, mađ. 1177- 1235. vladao od: 1205- 1235 ) dao je „ dobrom Jovanu“ Sirmijum ( Srem, oblast gde se nalazi Fruška Gora ) i okolinu sa Boegradom. Da li zbog toga Danilo II piše „ от племена фрускего“? ( from the thribe Fruskego, engl. slično sa imenom planine ). Dobri Jovan je oženio Matildu de Kurtene koja je bila ćerka Margarete od Kurtenea ( sestra latinskih careva, Roberta i Balduina II, što ide u prilog Mijatovićeve teorije ) i Anrije I od Vjandena ( Mathilde de Courtenay, engl. Henry I of Vianden, engl. ). Kao njihova ćerka, navodi se Marija, Jelenina sestra koja je živela u Srbiji i koja je bila udata za francuskog plemića iz porodice de Šo(r). Da li su to njeni roditelji? Koju god teoriju da prihvatimo ukoliko dublje pogledamo porodično stablo svih ovih imena videćemo da svakako imaju vezu sa francuskom kraljevskom kućom. Da li je onda u pitanju greška ili je u stvari istina što je napisano? Čak, Šarl I Anžujski piše Mariji da putuje sa njim iz Apulije u Srbiju ( 1280. ) i da „ poseti sestru, kraljicu Srbije.“ Da li u stvari kraljica dolazi iz Ugarske države, a da po ženskoj liniji, od linije svoje bake ( ako je teorija tačna ) koja je bila romejska carica nosi i korene iz francuske kraljevske kuće? Da li je zato njen sin, bivši kralj Dragutin ( vladao od 1276- 1282. ) dobio kao ugarski zet „ zemlju svog otečestva“- očevinu, kako piše Danilo II, ( Srem sa okolinom i Beogradom ) koju je držao i „ dobri Jovan“, navodno otac kraljice Jelene?
III- Jorgovan kao simbol ljubavi
Zašto sam spomenuo jorgovan? Baš kao što drevni Egipat ima svoju dolinu kraljeva i kraljica tako i srednjovekovna Srbija ima svoju dolinu jorgovana. To je prelepa priča o ljubavi i emocijama između velikog kralja Uroša I i njegove supruge Jelene Anžujske.
Da bi što svečanije dočekao svoju nevestu, kralj Uroš je obezbedio da se oko puta koji je vodio niz Ibar, iz doline Ibra ka Rasu, sa obe strane, zasade mnogobrojni mirisni plavi jorgovani, koji bi je, pored lepote i mirisa, podsećali na njenu rodnu Provansu. S obzirom na to da je zasađenim jorgovanima bilo potrebno izvesno vreme da se prime, izrastu i cvetaju, mora da je od proševine do svadbe proteklo dosta vremena, ili se kralj Uroš, spremajući se za ženidbu, sa ovim ranije obezbedio.
Svadba je obavljena u nemanjićkom dvorcu u Deževu, nedaleko od Rasa.
Kralj Uroš i kraljica Jelena Anžujska živeli su u starom dvorcu raških župana u Deževi, nedaleko od grada Rasa. Dvorac je bio izgrađen od drveta, ali veoma prostran i pogodan za stanovanje i obavljanje državničkih poslova u ono vreme. Pored ovoga dvora, oni su imali na raspolaganju i nemanjićki dvorac u Brnjacima, na ulivu Oklačkog potoka u Brnjačku reku kraj Ibra, koji je uglavnom služio kao letnji dvorac.
Oko oba ova dvorca prostirale su se izvanredne prirodne lepote, a dvorovi su bili opremljeni i snabdeveni poslugom kako je to bilo potrebno i priličilo za ono vreme.
Dvor u Deževi je, pored ostalog, bio snabdeven i bogatom bibliotekom koja je poticala iz starina i dopunjena nabavkama knjiga koje su obavili Stevan Nemanja, Sveti Sava i Stevan Prvovenčani, koji su bili ljubitelji knjige.
Jelena je po opisu savremenika bila lepa, ljupka, plemenita i veoma obrazovana žena, koju je narod ubrzo zavoleo. Cveće je postalo simbol ljubavi naroda prema svojoj plemenitoj kraljici.
Ispod možete da vidite II deo završne svečanosti " Dani svete Jelene" održana u manastiru Gradac, 2009.
IV- Ličnost kraljice Jelene
Kao što smo mogli zaključiti iz navedenog pisanja, kraljica nije bila samo obična srednjovekovna žena koje se bavila „ ženskim stvarima“ uobičajenim za žene tog doba. Vodila je prepisku ( pisanje Šarla I i Šarla II Anžujskog ), znala je nekoliko jezika. Bila je pobožna ali i odlučna. Iskusni političar. Ljubitelj je umetnosti i takođe je ohrabrivala monahe u prevođenju knjiga. Pošto je ona bila katoličke veroispovesti, u Srbiji je vladala velika tolerancija. Ona je gradila franjevačke manastire u Baru, Skadru, Ulcinju i Kotoru. Takođe je sagradila pravoslavni hram Gradac na Ibru koji je postao njen večni dom.
Bavila se nečim, što se danas zove humanitarnim radom. Organizovala je žensku školu ( sirotište ) gde su devojke učile ženske poslove i pripremane za udaju uz dobar miraz koji bi dobijali od kraljice.
Danilo II je o tome zapisao:“ Zapovedi u celoj svojoj oblasti sabirati kćeri ( skupljati devojke ) sirotih roditelja i njihov, hraneći ih u svom domu, obučavaše svakom dobrom redu i ručnom radu koji priliči za ženski pol... I tako uvek usrdno čineći što je za Onim jedinim ( misli na Boga ), koji radi nas pretrpe svojom voljom raspeće.“
Konstantin Jiriček ([jiretʃek], 1854- 1918. češki istoričar, političar i diplomata ) opisao ju je kao oštroumnu, darežljivu i visokomoralnu osobu
Pismo iz 1289. na kraju, sa leve strane pečata stoji ime "Jelena".
http://lehre.hki.uni-koeln.de/monasterium/img/RS-BISANU/Charters/2192_1.jpg
Kraljica svakako nije bila jedna od onih srednjovekovnih žena koje su se pokoravale svojim muževima. U vreme rata Srbije i Duborvnika, ona je otvorena stala na stranu Dubrovnika kome je obećala da će nadoknaditi štetu.
Smatra se da početak raskola u kraljevskoj porodici, a i u braku između kraljice i kralja dolazi krajem šezdesetih godina XIII veka kada su kralj Uroš I i njihov sin, budući kralj Dragutin postali ugarski taoci. Pušteni su na slobodu uz dogovor da kralj Uroš I podeli svoju zemlju sa sinom koji je oženio ugarsku princezu. Kralj Uroš I je odbijao to da učini dok je kraljica Jelena bila na strani svog starijeg sina. Da li i ova njena podrška sinu o podeli teritorija ide u prilog njenom zapadnom, a ne istočnom poreklu. Supruga romejskog vasilevsa, Andronika II, Irina- Jolanta od Montferata, tašta kraljičinog mlađeg sina kralja Milutina koji je oženio maloletnu Simonidu poticala je takođe sa zapada. Iz istog razloga, zahtevajući da njen suprug podeli zemlju još dok je živ među njihovim sinovima, pokvarila je svog brak. Zna se da je na zapadu bio običaj da se teritorija deli među potomcima. Na istoku je običaj bio drugačiji. Teritorija odnosno vlast su bili centralizovani i uvek su mlađa braća dugovala pokornost starijem bratu koji je imao svu vlast. Između njenog supruga i sina ubačena je jabuka razdora.
1276. protiv kralja Uroša I pobunio se njihov najstariji sin, princ Dragutin. Kraljica Jelena je imala veliki uticaj na sinove. Takođe kao što se može videti bila je vrlo samostalna i dok je bila u braku sa kraljem Urošem I i kao kraljica Srbije. Dragutin se sigurno pitao šta li će u njenom srcu preovladati? Majčinski osećaj ili ljubav prema mužu? Danilo II je zapisao pregovore između kraljice i njenog pobunjenog sina: „A ti kao čedoljubiva mati ( majka koja voli sina ) u velikoj ljubavi uzmi sva moja bogatstva i koliko hoćeš daćeš mi iz tvoje ruke.“ Ovo je vrlo zanimljiv razgovor. Princ Dragutin joj na posredan način u stvari nudi oblast na upravu ukoliko stane na njegovu stranu. Kao što sam napisao, ona je bila i mudra i iskusna političarka, verovatno i vlastoljubljiva.
Smatra se da početak raskola u kraljevskoj porodici, a i u braku između kraljice i kralja dolazi krajem šezdesetih godina XIII veka kada su kralj Uroš I i njihov sin, budući kralj Dragutin postali ugarski taoci. Pušteni su na slobodu uz dogovor da kralj Uroš I podeli svoju zemlju sa sinom koji je oženio ugarsku princezu. Kralj Uroš I je odbijao to da učini dok je kraljica Jelena bila na strani svog starijeg sina. Da li i ova njena podrška sinu o podeli teritorija ide u prilog njenom zapadnom, a ne istočnom poreklu. Supruga romejskog vasilevsa, Andronika II, Irina- Jolanta od Montferata, tašta kraljičinog mlađeg sina kralja Milutina koji je oženio maloletnu Simonidu poticala je takođe sa zapada. Iz istog razloga, zahtevajući da njen suprug podeli zemlju još dok je živ među njihovim sinovima, pokvarila je svog brak. Zna se da je na zapadu bio običaj da se teritorija deli među potomcima. Na istoku je običaj bio drugačiji. Teritorija odnosno vlast su bili centralizovani i uvek su mlađa braća dugovala pokornost starijem bratu koji je imao svu vlast. Između njenog supruga i sina ubačena je jabuka razdora.
1276. protiv kralja Uroša I pobunio se njihov najstariji sin, princ Dragutin. Kraljica Jelena je imala veliki uticaj na sinove. Takođe kao što se može videti bila je vrlo samostalna i dok je bila u braku sa kraljem Urošem I i kao kraljica Srbije. Dragutin se sigurno pitao šta li će u njenom srcu preovladati? Majčinski osećaj ili ljubav prema mužu? Danilo II je zapisao pregovore između kraljice i njenog pobunjenog sina: „A ti kao čedoljubiva mati ( majka koja voli sina ) u velikoj ljubavi uzmi sva moja bogatstva i koliko hoćeš daćeš mi iz tvoje ruke.“ Ovo je vrlo zanimljiv razgovor. Princ Dragutin joj na posredan način u stvari nudi oblast na upravu ukoliko stane na njegovu stranu. Kao što sam napisao, ona je bila i mudra i iskusna političarka, verovatno i vlastoljubljiva.
Potpis sa kraljičinim imenom- "Jelena",
http://en.wikipedia.org/wiki/Helen_of_Anjou#/media/File:Jelena_An%C5%BEujska_potpis_1304.png
Kralj Uroš I je svrgnut sa prestola i uskoro je preminuo, 1277. Kraljica Jelena koja je postala kraljica- majka dobila je na upravu deo Zete i upravljala je iz grada Trebinja. Kakav je uticaj imala kao i moć govori činjenica da je bila pozvana da prisustvuje na na svadbi između njenog mlađeg sina, kralja Milutina i romejske princeze Simonide i da učestvuje u polaganju zakletve. Kraljica- majka Jelena je verovatno bila ta spona između njenih posvađanih sinova, bivšeg kralja Dragutina i kralja Milutina zbog koje u Srbiji nije izbio bratoubilački i građanski rat oko prestola. Ipak, nije se slagala sa odlukom svog sina, kralja Milutina da oženi petogodišnju romejsku princezu Simonidu. Oko kraljice-majke okupila se kraljeva opocizija od Crkve do vlastele. Ipak, nije doživela da vidi pobunu njenog unuka, Stefana protiv njenog sina. Kraljica-majka Jelena, preminula je 8. februara 1314.
„ I tu učini veliki plač i ridanje, trzajući vlasi glave svoje i bacivši se nad telom bogoljubive svoje matere bijući se u lice svoje i plačući.“
- Ovako Danilo II opisuje kako je njen sin, kralj Milutin doživeo i oplakao smrt svoje majke, kraljice Jelene.
Zadužbina kraljice Jelene, pravoslavni manastir Gradac.
http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Manastir_Gradac_2.jpg
Prazan sarkofag gde su počivale mošti svete kraljice Jelene,
http://www.panoramio.com/photo/115018368
V- Zaključak
Kraljica Jelena i danas, toliko vekova posle izaziva isto onoliko pažnje koliko je dobijala i tokom svog života. Njeno poreklo prekriveno je velom tajne. Bilo bi interesantno da moderna nauka genetičkim istraživanjima može da utvrdi njeno stvarno poreklo. Ali, Srbija kao i istorija uskraćeni su za to. Danas ne postoji tačan podatak šta je sa njenim moštima kao ni gde se tačno nalaze. Ipak, iz njenih postupaka možeo da vidimo da se radi o jednoj vrlo otmenoj gospi. Obrazovana, mudra, vešta političarka, graditeljka manastira, brinući o svom narodu uspela je svojim uticajem i delovanjem da Srbiju uvede u red jakih evropskih srednjovekovnih država. Svakako ne zaslužuje da se njen lik proučava samo uz lik kralja Uroša I već zaslužuje punu pažnju. Rođena kao katolikinja postala je u smrti pravoslavna svetiteljka. Njoj je posvećen 12. novembar po novom kalendaru, odnosno 30. oktobar po starom kalendaru. Danas, u njenu čast održava se svake godine kulturna manifestacija „ Dani jorgovana“ u znak sećanja na ovu plemenitu svetu srpsku kraljicu. I danas, kada dolinom zamiriše jorgovan vraća nas u vreme kralja Uroša I i Jelene Anžujske. Miris jorgovana i dalje govori o toj ljubavi.
Berislav Kangrga.
Izvori:
http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/10/article-10.html
http://www.serbia.com/the-valley-of-lilacs-a-proof-of-love/ ( na engleskom )
www.srpskoblago.org/Archives/Sopocani/exhibits/digital/outer-n,portraits-nrfew/index_s.html
www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:280208-Jorgovani-za-nevestu
Pogled na Ibar,
http://www.tifran.org/galerije-slika/ibar
