Edmund Bler Lejton (Edmund Blair Lenghton )- viktorijanski pogled na dvorsku ljubav, 1900. https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%94%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2#/media/File:Leighton-God_Speed!.jpg

Priča o ljubavi fascinara nas kroz sve vreme našeg postojanja. Kroz  vekove ona je ostajala ista. Menjale su se samo nijanse: surova, gruba, nežna, strasna. Za neke, ljubav je bila vodilja, a za neke put u uništenje. Neuzvraćena ili dobijena, ljubav je bila inspiracija umetnicima kroz različite epohe. Ljubav je univerzalni simbol; jezik izražen kroz osećaje.

Međutim, istoričarima i zaljubljenicima u srednji vek koji doživljavamo kao “ mračnu” i         “ surovu” epohu zaokuplja misao o “fin’ ammor” , oksitan.- o “ finoj ljubavi” koju je Gaston Pariz nazvao: dvorska ( kurtoazna, court. engl- dvor ) ljubav.

http://www.aliexpress.com/item/Pre-Raphaelite-Edmund-Blair-Leighton-The-Dedication-1908-Oil-Painting-Reproduction-Canvas-Print-Home-Goods-Wall/32302275242.html

Dvorovi južne Francuske  postali su centar rađanja ideje o lepoj, dvorskoj ljubavi. U dodiru sa muslimanskim svetom koji je itekako bio prisutan u današnjoj Španiji koja je dodirivala granice južne Francuske rodila se ideja o ljubavi. Između krute islamske religije i hrišćanskog srednjovekovnog puritanizma javila se ideja o platonskoj ljubavi; o ljubavi koja je trebala da učini srednjovekovni svet lepšim mestom za život. Ako to nije moguće ostvariti u stvarnosti onda makar kroz san, ideale i poeziju.  U svetu koji je žudio za nežnošću i  u kom je cena ljudskog života bila minimalizovana ljubav je trebala da odigra ulogu pročišćenja.

Ali, kako se nije smatralo ugodnim i pristojnim otvoreno pokazivati emocije u vremenu o kom pišemo ljubav je svoje forme poprimila kroz književnost kojom su uglavnom obožavane gospe, a ljubav uzdizana do nebeskih visina. Jer, šta je ljubav? Odgovor je možda napisao Per Kardenal u XIII veku kada je zapisao:

                                                                                                    " jer ljubav nije greh
                                                                                                       već vrlina što čini
                                                                                          loše dobrim, a dobro još boljim. “

https://www.pinterest.com/pin/7107311888510278/

Ali, “ stvarnost je uvek bila gora i sirovija nego što ju je video prefinjeni literarni ljubavni ideal. “ zapisao je odličan poznavalac srednjeg veka, Žak Legof. Moglo bi se reći da je dvorska ljubav nastala kao reakcija na puritanizam koji je zagovarala crkva. Čežnja za lepšim životom i za lepim osećanjima kroz uvijenu formu postala je inspiracija svima koji su znali da pišu pesme,  koji su bili poznati kao “ trobar” ili trubadur. Čitav taj žanr koji opevava dvorsku, finu ljubav dobio je jedinstven naziv- trubadurska poezija.

Predmet obožavanja nije slobodna već udata gospa. Žena koja je u muškom svetu zauzimala drugo mesto u trubadurskoj poeziji postala je centar poetskog sveta. Kroz obožavanje gospe prepliću se erotsko i romantično, duhovno i fizičko obožavanje; religiozno i svetovno. Kao da je preslikana slika hijerarhijske podele društva.

U feudalnom društvu zakletva je bila vrlo važna; kao poslednji čin u sklapanju feudalnih odnosa. U ovom slučaju muškarac je taj koji polaže zakletvu pred gospom i on tako postaje gospin vazal, a gospa postaje muškarčev senior. Ta ljubav prema dami je nedostižna. Krajni cilj nije seksualno zadovoljstvo, jer: “ ljubav je kao želja koja nikada u potpunosti ne treba da bude ostvarena.” zapisao je Ibn Saud, poznat u Evropi kao Avicena (أبو علي الحسين بن عبد الله بن الحسن بن علي بن سينا, arap. 980- 1037. veliki mislilac islamske zlatne epohe ).

http://www.ox.ac.uk/news/arts-blog/love-lessons-medieval-literature

Da bi sačuvali poštenje i čast svojih gospa od radoznalih muških umova umesto gospinog imena koristio se termin “ midons”- gospodar, jer gospa je bila gospodar muškarcu, svom senioru , ideal i predmet obožavanja. Andreas Kapelan (Andreas Capellanus )  zapisao je: “kada se objavi- ljubav ne traje. “
Svako je mogao da piše pesme. Od pripadnika aristokratije do najsiromašnijih slojeva. Svako je bio slobodan da izvan braka nađe ljubav.

Na kraju, da bi rešili misteriju fine ljubavi u surovom svetu srednjeg veka citiraćemo reči belgijskog sveštenika Fila Bosmansa ( Phil Bosmans ): “ Cvetu treba sunce da postane cvet, a čoveku ljubav da bi postao čovek.” Možda je upravo to odgovor na pitanje kako i zbog čega se razvila trubadurska poezija- da bi “ čovek” bio istrgnut iz stiska grubog vremena u kom je živeo i postao ono što jeste- čovek. Amor omnia vincit, lat. - ljubav pobeđuje sve.

Berislav Kangrga

Izvori:
Mihael Nurdberg, Dinamični srednji vek, Beograd, Evoluta, 2011. 285 str. Prevod: Jelena Loma

Žak Legof, Dai  je Evropa stvorena u srednjem veku? Beograd, Klio, 2010. 331.

Preporuka za čitanje:

http://berislavkangrga.weebly.com/knjiga-o-gradu-382ena.html   Knjiga o gradu žena

http://berislavkangrga.weebly.com/381ena-u-srednjem-veku.html   Žena u srednjem veku