Izabela- francuska vučica http://peoplecheck.de/s/isabelle+sophie

I- Ko je francuska vučica?          II- Kraljev miljenik- Pirs Gaveston          III- Ordonansa iz 1311.          IV- Tomas Lankaster i Hju Despenser          V- Kraljičina osveta           VI- Kraljev pad



I- Ko je francuska vučica?


Istorija je ostavila budućim generacijama sećanje na Liviju Druzilu, suprugu rimskog princepsa Oktavijana Avgusta, ostavljajući joj nadimak „ rimska vučica“. Zbog čega je Izabela, francuska princeza, a engleska kraljica dobila nadimak „ francuska vučica“? Šta je to što je te dve žene, supruge moćnih istorijskih ličnosti koje su živele u različitim epohama činilo identičnim? Ovaj člank govori o bračnoj neslozi koja se ukrstila sa nemilosrdnom borbom za vlast koja je dovela do pada sa prestola kralja Edvarda II, Izabelinog supruga. Priča o bračnoj neveri, sujeti, poniženosti, ljubomori i jednom svojevrsnom skandalu koji bi i u današnje vreme punio stranice tabloida.

            Izabela se rodila u Parizu,  (oko 1295- 22. avgust 1358 ). Bila je ćerka francuskog kralja Filipa IV ( Philippe le Bel, le Roi de fer, franc. – čelični kralj, vl. od 1285- 1314 ) i francuske kraljice Žane I od Navare ( 1273- 1305 ).

U filmu „Hrabro srce“ ( Brave hearth, engl. iz 1995. ) je predstavljena drugačija istorijska verzija od one koja je utemeljena činjenicama. U filmu, ona se još za života Edvarda I pojavljuje kao supruga prestolonaslednika Edvarda II. Međutim, u to vreme, dok je Edvard I bio živ ona je bila devojčica od nekoliko godina i svakako nije u to vreme koje se opisuje u filmu živela niti bila udana na engleskom dvoru. Naravno, umetnost ne bi bila umetnost da joj se nešto ne doda ili oduzme pa je to i slučaj kod filmske umetnosti.

Izabelin suprug, kralj Edvard je poneo krunu posle smrti svog oca Edvarda I 1307. Vladao je dve decenije, sve do 1327.

Brak između francuske princeze iz dinastije Kapeta i Edvarda II Plantageneta sklopljen je u Bulonji na moru ( Boulogne- sur- mer, franc. ) u Francuskoj, 1308. 

Grb kralja Edvarda II https://en.wikipedia.org/wiki/Edward_II_of_England#/media/File:Royal_Arms_of_England_(1198-1340).svg

II- Kraljev miljenik Pirs Gaveston


Međutim, jedan od prvih poteza koji je kralj Edvard II napravio posle očeve smrti je naredba da se njegov veliki prijatelj Pirs Gaveston ( Piers Gaveston, engl. 1284- 1312 ) vrati na dvor iako je on udaljen od Edvarda jer je loše uticao na njega. Kako?- saznaćemo kasnije.

Pirs je bio kraljev miljenik. Čini se da se tu nije radilo samo o prijateljstvu već i da je postojala tajna ljubavna veza između dva muškarca. O tome se pisalo i u srednjovekovnoj hronici svetog Pavla- Annales Paulin, lat. u kojoj je zapisano da je kralj „preko mere“ voleo Gavestona. Pirs, dok je kralj boravio u Francuskoj gde je sklopio brak sa Izabelom je bio čak i regent. O tome da je Gaveston imao posebno mesto kod kralja govori i proslava venčanja kraljevskog para u Engleskoj.

Napravljena je svečanost u kojoj je mlada, dvanaestogodišnja Izabela bila samo sporedna uloga iako je to bila proslava njenog venčanja. Na zidu nisu visili zastave njene porodice već kraljeve i Pirsa Gavestona. Pirs je nosio i ljubičastu odoru iako je ta boja bila namenjena samo za vladare. Sama, u stranoj zemlji, okružena strancima i mlada, Izabela je morala da sve ovo trpi jer je ona bila zalog mira između dve zemlje: Francuske i Engleske.

Engleskom plemstvu sigurno nije bilo prijatno da gledaju kako samo jedan čovek prisvaja slavu, moć i bogatstvo i uživa ogromno kraljevo poverenje. Među njima je bio i kraljev rođak, unuk engleskog kralja Henrija III, Tomas Lankaster ( Thomas, earl of Lamcaster and Lincoln, engl. 1278- 1322 ) koji je bio protiv kraljevog raskalašnog života i Gavestona kao njegovog miljenika. Da li je u njegovoj želji da kralju „ pokaže pravi put“ bio način da on zameni Gavestona ili čak da na svojoj glavi postavi  krunu? Gaveston je na poklon od kralja dobio i titulu erla od Kornvola.

Nekoliko godina je trajalo to obasipanje Pirsa Gvestona poklonima i titulama da bi se plemstvo predvođeno Tomasom Lankasterom pobunilo i donelo čuvenu Ordonansu iz 1311. godine. Kralju su Ordonansom umanjena skoro sva njegova prava i privilegije. 

Grb Pirsa Gavestona https://en.wikipedia.org/wiki/Piers_Gaveston,_1st_Earl_of_Cornwall#/media/File:Piers_Gaveston.svg

III- Ordonansa iz 1311.


Tačka 9 kaže: „ Whereas the king, on account of the many perils that he and his kingdom may incur, ought not to undertake an act of war against any one, or to go out of the kingdom, without the common assent of his baronage, we ordain that henceforth the king shall neither go out of the kingdom nor undertake an act of war against any one without the common assent of his baronage ....“engl. „Kralj zbog mnogih opasnosti koje mogu nastati u kraljevstvu ne treba da preduzima nikakve ratne poduhvate protiv bilo koga ili da napušta kraljevstvo bez savetovanja sa svojim baronima. Stoga, mi određujemo sada da kralj ne može odlaziti iz zemlje niti preduzimati ratne poduhvate protiv bilo koga bez savetovanja sa baronima“.

Tačka 13 kaže:“ And whereas the king, as aforesaid, has been badly advised and guided by evil councillors, we ordain that all the evil councillors shall be put out and utterly removed, so that neither they nor other such persons shall be near him or shall be retained in any office under the king; and that other persons who are fit shall be put in their places. And the same shall be done in the case of domestics, officials, and other men in the king’s household who are not fit.“- engl. „I kogod kralja loše savetuje i ukoliko bude vođen lošim savetima, mi određujemo da se loši savetnici uklanjaju tako da on ni bilo koja druga osoba neće biti u njegovoj blizini niti zadržana u službi pod kraljem: i druge osobe koje su sposobne  biće stavljene na njegovo mesto. Isto će biti učinjeno sa domaćim, stranim i drugim ljudima u kraljevoj službi koji nisu sposobni“.

Ova 13. odredba se indirektno odnosi na Gavestona ali o njemu postoji posebna klauzula ( pod brojem 20 ) u kojoj se nalaže da on bude proteran i udaljen. Njegov povratak ili neprihvatanje ordonanse smatraće se izdajom i biće tretiran kao izdajnik i biće kažnjen surovom kaznom. Ovim dokumentom potpuno je oslabljena centralna vlast i uvedena baronska oligarhija. Dokaz o posebnoj vezi između kralja i Gavestona je njegov pristanak da prihvati Ordonansu i da sačuva Gavestonov život tako što ga je udaljio od sebe. Međutim, nekoliko meseci kasnije, kralj je svojim potezom uzdrmao temelje svoje vladavine. Stavio je svoj lični interes i svoje emocije ispred političke situacije i pozvao Gavestona da se vrati. Za Gavestona je to bila smrtna kazna. Kraljevo odbijanje da prihvati Ordonansu iz 1311. je dovelo do baronskog rata.

Naredne godine, Izabela je ostala trudna i rodila prestolonaslednika, budućeg Edvarda III. Iste godine tokom ratnih sukoba kralja i Gavestona sa jedne strane i plemstva sa druge došlo je do opsade zamka Skorborou ( Scorborough, engl . ) gde je uhapšen Pirs Gaveston. Kao što je pisalo u Ordonansi, prema njemu je ophođeno kao prema izdajniku. Tomas Lankaster je da bi pokazao kralju ko vodi glavnu reč i ko vodi u baronskom ratu naredio da Gaveston bude pogubljen na njegovom posedu, na Bleklovhilu ( Blacklow Hill, engl. ). Na mestu na kom je pogubljen danas stoji spomenik. 

https://www.pinterest.com/pin/328270260311993352/

IV- Tomas Lankaster i Hju Despenser


Vest da je njegov ljubimac stradao snažno je potreslo kralja koji se zakleo, kako je zapisano u Vita Edwardi, lat. „ da će se osvetiti Tomasu Lankasteru“. U međuvremenu, Edvard II je nameravao da uguši škotsku nezavisnost. Smatrao je da bi pobeda nad Škotima naišla na dobar prijem u vojsci, plemstvu i narodu koje je bilo ogorčeno vladavinom njegovih ljubimaca. Međutim, ratna sreća se okrenula protiv kralja. Englezi su preživeli težak poraz kod Banokberna 1314. Zbog ovog poraza kralj je bio prinuđen da u samom plemstvu pronađe saveznike protiv ostatka plemstva i naravno protiv Lankastera.

Kralj se obratio veoma moćnoj i bogatoj porodici Despenser koji su imali posed na granici sa Velsom. U to vreme, pored Despenserovih koji će igrati važnu ulogu u sceni kraljevog pada sa vlasti izdiže se još jedna plemićka ličnost- Rodžer Mortimer ( Roger de Mortimer, engl. 3. baron od Mortimera, kasnije i erl od Marča, 1287- 1330. ) koji će ostati upamćen i kao ljubavnik kraljice Izabele koji je uz njenu pomoć svrgnuo Edvarda II. Mortimerovi su stekli u Despenserovima neprijatelje jer su im oni otimali zemlju, a što je kralj dozvoljavao. Zbog toga, Mortimer je postao opozicija ne samo Despenserovima već i kralju.

Edvard II je novog miljenika našao u mlađem Despenseru, Hjuu ( Hugh le Despenser, engl. 1286- 1326 ). Kralj nije uviđao sopstvene greške. Nije ga vodila politika niti viši interesi već je vođen ličnim interesima i niskim strastima. Hju Despenser je nasledio Gavestona. Obasipan je poklonima, posedima i titulama. Kralj je otkupio titulu od svog zeta i titulu gospodara Govera poklonio mladom Despenseru čime je izazvao bes plemstva. Hju Despenser je doživeo istu sudbinu kao i Pirs. Prvo je proteran, a onda vraćen. To je dovelo do novog rata u koji se uključila i kraljica Izabela koja je, kako veruju istoričari, poslužila kao „casus belli“- lat. povod za rat. Kraljica je krenula u godišnje hodočašće u Kenterberi i na putu se zaustavila kod zamka Lids ( Leeds castle, engl. ) čije je domaćinstvo vodio stjuart Bartolomeo de Badlesmer ( Bartohlomew de Badlesmere, engl. ) koji je bio na strani opozicije koju je vodio Tomas Lankaster. Kraljici nije dozvoljen pristup u zamak pa je došlo do okršaja što je iskorišćeno kao povod za  rat. Ovaj put ratna sreća nasmešila se kralju i okrenula leđa Tomasu Lankasteru. Tada je uhapšen Rodžer Mortimer koji je uspeo da pobegne u Francusku. U bici kod Boroubridža ( Boroughbridge, engl. ) Lankaster je poražen i uhapšen. Osuđen je za izdaju i kao dokaz korišćena je prepiska kojom se navodno dokazuje da je on bio na strani Škota i doprineo velikom porazu iz 1314. Međutim, pošto je bio kraljevskog porekla, potomak miropomazanog kralja nad njim nije izvršena surova kazna. Doveden je iz kule njegovog omiljenog zamka Pontefrakt ( Pontefract, engl. ), kako ironično, koju je napravio da bi u njoj držao kralja pošto je planirao da ga zarobi. Tu je i obešen . Kralj Edvard II je osvetio Pirsa Gavestona. Ovim potezom oslobođen je put Hjuu Despenseru da se vrati. 

V- Kraljičina  osveta


Ali, između kraljice i Despensera zavladala je velika mržnja. Da li je bila samo u pitanju preljuba između kralja i Despensera? Ili je, kako navodi Alison Vir ( Alison Weir, engl. ) u svojoj knjizi „ Queen Isabella: treachery, adultery, and murder in medieval England“, uzrok te velike mržnje podatak da je Hju Despenser u jednom momentu silovao kraljicu?

Nekoliko godina posle obračuna sa Lankasterom, 1324. između Engleske i Francuske  izbio je rat. Kraljica se našla u vrlo nezgodnoj situaciji.

Ona koja je pomogla kralju u ratu protiv barona, koja je pomogla da se uhvati Lankaster i time omogućila indirektno povratak  Despenseru još jednom je ostala prevarena i ponižena. Ovaj put kraljica je zbog rata tretirana kao neprijatelj. Udaljena je njena francuska pratnja. Njena deca, prestolonaslednik Edvard, Džon, Eleonora i Džoana su oteti od nje. Preoteo ih je niko drugi nego omraženi Despenser koji ih je dao njegovoj supruzi da se stara o njima. Ne samo što je on krivac za njen bračni brodolom, već umesto zahvalnosti doživela je poniženja da bude tretirana kao neprijatelj na dvoru svog supruga da bi joj oteli decu iako je trpela kraljevu preljubu prvo sa Gavestonom, a sada sa Despenserom. To je sigurno  probudilo u kraljici bes jedne zveri. Muškarci rešavaju probleme pesnicama. Ali ženska sujeta i pamet mogu otići dovoljno daleko i da potanko isplaniraju odlično skovano zaveru koja će biti mešavina osvete mužu preljubniku, političkog potresa i seks afere koja bi potresla  bilo koju monarhiju i u sadašnje vreme. 

Grb Rodžera de Mortimera https://en.wikipedia.org/wiki/Roger_Mortimer,_1st_Earl_of_March#/media/File:Mortimer.svg

Kraljica je otišla u Francusku na put kod svog brata, kralja Šarla IV ( vladao od 1322- 1328 ). Tražili su da kralj dođe da potvrdi mirovni sporazum ali mu to nisu dozvolili Despenserovi jer su se plašili da bi plemstvo iskoristilo kraljev odlazak i da bi bili suočeni sa smrtnom pretnjom. Smišljen je odličan plan. Kraljica je uputila poziv da onda umesto kralja dođe prestolonaslednik Edvard III. Njena ideja je prihvaćena. Na ovaj način kraljica se oslobodila svoje tamnice u Engleskoj nego je sad i pod svojom kontrolom imala i engleskog prestolonaslednika, svog sina. Kad već nije mogla da živi u srećnom braku sa Edvardom II koji joj je priredio poniženja i sramotu onda će ona da iskosristi svu svoju moć da na presto postavi svog sina. Međutim, jedna žena sa detetom to nije mogla sama. U Francuskoj se nalazio Rožer Mortimer. „ Neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj“- glasi poslovica. Ona je u neprijatelju svog neprijatelja- muža,  u Rodžeru pronašla sposobnog muškarca koji će joj biti i saveznik i ljubavnik. Savez je zapečaćen ljubavnom vezom koja nije skrivana od javnosti. Ovim činom kraljica je osramotila i Englesku i Edvarda II. 

VI- Kraljev pad


1326. kraljica i Mortimer su poveli invaziju na Englesku. Možda taj ratni poduhvat i ne bi uspeo da je kralj vodio racionalniju politiku i da nije vođen niskim strastima i obožavanjem svojih ljubavnika. Međutim, protiv sebe je imao kraljicu koja je imala prestolonaslednika, Mortimera i plemstvo u svojoj zemlji. Kralj i Hju Despenser su uhapšeni. Edvard II je abdicirao u korist sina dok je Depsenser pokušao da izbegne stravičnu smrt izgladnjivanjem. Međutim, nije imao sreće- jer takva smrt bi bila nagrada jer se ovaj put oči u oči suočio sa kraljičinim besom. Hju Despenser je optužen za izdaju. Doveden je pred vešala. Davili su ga do onog momenta kada bi počeo da gubi dah, kada bi se našao na ivici smrti. Zatim je postavljen pored kraljice Izabele koja je u tom trenutku jela i posmatrala Despenserove muke. Pred njom su Despenseru odsečene genitalije i bačene u vatru. Zatim mu je rasporena utroba i dok je udisao poslednji dašak vazduha pred njim su mu vađeni njegovi organi da bi zatim kako ja zapisano „ izbacio iz sebe životinjski krik i preminuo“. Edvard II je prema legendi ubijen takođe na stravičan način. Umro je onako kako je živeo: užareni žarač je gurnut u njegovu zadnjicu. Ipak, istoričari smatraju da njegova smrt ipak nije bila toliko okrutna ali da je ipak udavljen.

            Da li je francuska vučica ispod svoje lepote kako su je opisivali na dan venčanja, kao lepotica nad lepoticama, krila tu hladnokrvnu sliku ponižene, prevarene žene, zveri,  koja je doprinela da bračnu nesreću iskoristi za pad jednog miropomazanog kralja. Da li je bila takva ili su je nesreće naterale da postane takva? Da li je to bila njena osveta za preljubu koju je trpela?

Berislav Kangrga

Izvor: 


Traveljan G. M. Povijest Engleske, Zagreb, Kultura, 1956. 810. Prevod: Zlatko Gašparević

https://englandcalling.wordpress.com/the-ordinances-of-1311/

 

Iskrcavanje Izabele i njenog sina Edvarda III u Englesku 1326. https://en.wikipedia.org/wiki/Isabella_of_France#/media/File:Retour_d_Isabelle_de_France_en_Angleterre.jpg