Srednjovekovni vitez.
https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10202332411923904&set=a.4595716123167.2170239.1000137780&type=1&theater
Da li je priča o srednjovekovnim vitezovima ustvari zamena za junačke podvige antičkih heroja? Ima li svaka epoha svoje junake? U antičkom periodu, u grčkoj mitologiji, heroji su bili bliski bogovima. Srednjovekovni čovek je bio daleko od Boga zbog učenja da čovek nosi praroditeljskih greh od momenta kada prvi put udahne vazduh. Mogao je dostići spasenje kroz dobra i junačka dela. Kakvu pozadinu ima priča o vitezu koji se bori za naklon jedne gospe? I da li je to cela priča o vitezu? O svemu tome biće reči u ostatku teksta.
Srednjovekovni život je bio težak. U ranom srednjem veku smeh je bio zabranjen. Ljudi su bili zastrašeni očekivanjem Sudnjeg dana i božijeg suda. Ipak, ljudi su pronašli način da sumornu stvarnost srednjeg veka zamene i daju svetlost svom životu. Činili su to stidljivo; simbolima, bojama, idealima koji su u sebi krili nežna osećanja koja se nisu smela pokazivati jer su bila neprikladna. Pojavljuje se vitez o kome se stvara slika koju danas imamo i koja je rođena u kasnom srednjem veku. Pojavljuju se i viteški turniri gde su se preplitali, slava, ponos, junaštvo, borba za naklon gospe...itd. Viteški turniri su imali zadatak da drže u kondiciji ljude koji su željni pustolovina i uspeha i da spreče međusobne ratove.
U ranom periodu srednjeg veka vitez je bio naoružani vojnik. Međutim, sa razvojem vojne tehnike i oružja viteška titula je kasnije dovedena u vezu sa socio-ekonomskim statusom. Zbog cene opreme koja je bila skupa, u kasnijem periodu vitez nije mogao da bude bilo ko. Uglavnom su regrutovani iz najviših redova plemstva. O tome kako je neko ulazio u red viteštva biće kasnije reči. Vitezovi su bili u vezi sa feudalnim sistemom. U Francuskoj su vitezovi bili posebna socijalna grupa (chevalier, franc., ritter, nemač.,knight, engleski. ) koja je umesto novca isplaćivana zemljišnim posedima koji su postali feudalni posedi. Na tim viteškim imanjima radili su seljaci koji su proizvodili hranu, a vitezovi su seljacima pružali zaštitu u tim nemirnim vremenima. Oni su kasnije odigrali glavnu ulogu u jačanju države i monarhijske vlasti. Umesto vosjke koja je prikupljana iz naroda iz svih krajeva jedne zemlje stvorena je profesionalna vojska koja je bila lojalna vladaru.
Bila je velika čast biti vitez. U celoj toj priči postojala je jedna nit koja je svemu tome davala posebnu misiju. Verovalo se da je arhangel Mihail bio prvi vitez i na taj način se povezuje sa Rimljanima. Priča o vitezu je kroz tu legendu bila priča o dobru koje se bori protiv zla.
Sa pojavom muslimana i njihovih osvajačkih ratova došlo je do preokreta. Plemstvo koje je bilo podeljeno međusobnim sukobima i ratovanjem dobilo je zajedničkog neprijatelja. Crkva kao institucija je insistirala na miru. Trebalo je sabrati snage, složiti se i krenuti u napad na neprijatelja. Na vrhuncu srednjeg veka najviši viteški ideal je oslobođenje Jerusalima od muslimana. Dakle, vitezovi su bili militia huius saeculi., lat.- vojnici ovog sveta koji su imali posebnu, svetu misiju.
Onda, kada nisi bili na ratnom pohodu kod kuće bi uvežbavali svoje tehnike i na viteškim turnirima prikazivali sve ono što znaju. Sama igra kao igra na viteškom turniru nije bila dovoljna. Da bi se pojačao osećaj igre i da bi igra dobila na važnosti bili su bitni osećaji ponosa i časti. Kroz viteške turnire koji su, gledajući ih, služili da se pokazuje ratne veštine, a ipak u pozadini su imali svoju sporednu ulogu. Kroz viteške turnire provlačila se priča o ljubavi, požrtvovanosti, pravdi i hrabrosti. Često su se na takvim turnirima događale i nesreće. Francuski kralj Anri II (Henri II, franc.- 1547-1559.) je na jednom takvom turniru ranjen u borbi protiv Gabrijela Montgomerija kada ga je deo ili komad slomljenog koplja pogodio u oko što je kasnije prouzrokovalo njegovu smrt.
Borba za naklon gospe je bila zanimljiva priča. Gospa je bila u položaju seniora, vitez je vazal koji joj se zavetuje na vernost. Da li je ovde možda u pitanju igra sa verskim karakterom? Da li je borba za naklonost dame ili gospe u stvari simbol obožavanja Bogorodice? I, da li je borba za damin naklon u stvari borba za veru? Viteška borba je u stvari bila samo podsvesna slika onoga čemu su oni težili: novim osvajanjima- podvizima, novim pustolovinama koje će prepričavati svojim prijateljima i na kraju to je želja da njihov imaginarani i lepši svet pretvore u stvarnost; da priče iz sveta bajki postanu stvarnost.
Vitezova pratnja su njegov ideal, moral i viteški zavet. Viteški moral je bio povezan sa crkvenim kanonima i takođe je podrazumevao zaštitu slabijih i siromašnih. Viteški zaveti su imali zadatak da pojačaju želju da se ostvari cilj i da daju što veći podsticaj da se ostvari dato obećanje. Viteški zaveti su mogli da sadrže ljubavne, erotske, religiozne elemente. „Ukoliko pobedim mog suparnika zatražiću ruku moje gospe...“
Dakle, tu se prepliće kaluđerski i viteški ideal. Vitez je kaluđer-ratnik. On mora da neguje ideale kao što su: poniznost i smernost, hrabarost i neustrašivost
U srednjovekovnom društvu postojalo je pravo i običaj da nastariji sin nasledi očevinu i ulazak u red vitezova. Ostala braća bi tražili bogate udavače ili bi stupali u vojnu službu gde bi svojim zaslugama stekli titulu, imanje i bogatstvo. Dakle, vitez je mogao da postane neko ko je svojim rođenjem polagao pravo na to (plamestvo) ili na drugi način. Isticanjem na bojnom polju i junačkim podvizima.
Kako je igledao srednjovekovni vitez? Imao je štit na kome je stajao simbol ili grb. Imao je na sebi metalnu „odeždu“ koja ga je štitila od napada. Od oružja je imao: mač, buzdovan, bodež, bojnu sekiru i koplje. Ulazak u viteški svet je praćen ritualima. Novi vitez je noć provodio u kapeli zamka. Nosio je belu odeždu koja je bila simbol čistote preko koje bi mu stavili crveni ogrtač- simbol plemstva. Obuća mu je bila crna koja je simbolizovala smrt.
Opadanje viteštva dolazi sa pojavom novih oružja i pronalazaka. Viteštvo je bila borba „oči u oči“. Upotrebom metalnih pločica istisnut je štit. Korišćenjem luka i strele u ratnim sukobima više nije bilo potrebno da se protivnik gleda u oči. Borba je izgubila karakter časti u kome bolji pobeđuje. Sada je pobeđivala nova ratna tehnika i pronalasci. Luk i strela su umanjili značaj vitezova. I kao poslednji udarac viteštvu je upotreba topa i topovskog baruta. Tog trenutka vitezovi i zamkovi su izgubili svoj smisao. Romantična slika vitezova je izbledela pod tutnjavom topova. Srednji vek je nestajao kao što je bledila slika o vitezu.
Berislav Kangrga
Srednjovekovni život je bio težak. U ranom srednjem veku smeh je bio zabranjen. Ljudi su bili zastrašeni očekivanjem Sudnjeg dana i božijeg suda. Ipak, ljudi su pronašli način da sumornu stvarnost srednjeg veka zamene i daju svetlost svom životu. Činili su to stidljivo; simbolima, bojama, idealima koji su u sebi krili nežna osećanja koja se nisu smela pokazivati jer su bila neprikladna. Pojavljuje se vitez o kome se stvara slika koju danas imamo i koja je rođena u kasnom srednjem veku. Pojavljuju se i viteški turniri gde su se preplitali, slava, ponos, junaštvo, borba za naklon gospe...itd. Viteški turniri su imali zadatak da drže u kondiciji ljude koji su željni pustolovina i uspeha i da spreče međusobne ratove.
U ranom periodu srednjeg veka vitez je bio naoružani vojnik. Međutim, sa razvojem vojne tehnike i oružja viteška titula je kasnije dovedena u vezu sa socio-ekonomskim statusom. Zbog cene opreme koja je bila skupa, u kasnijem periodu vitez nije mogao da bude bilo ko. Uglavnom su regrutovani iz najviših redova plemstva. O tome kako je neko ulazio u red viteštva biće kasnije reči. Vitezovi su bili u vezi sa feudalnim sistemom. U Francuskoj su vitezovi bili posebna socijalna grupa (chevalier, franc., ritter, nemač.,knight, engleski. ) koja je umesto novca isplaćivana zemljišnim posedima koji su postali feudalni posedi. Na tim viteškim imanjima radili su seljaci koji su proizvodili hranu, a vitezovi su seljacima pružali zaštitu u tim nemirnim vremenima. Oni su kasnije odigrali glavnu ulogu u jačanju države i monarhijske vlasti. Umesto vosjke koja je prikupljana iz naroda iz svih krajeva jedne zemlje stvorena je profesionalna vojska koja je bila lojalna vladaru.
Bila je velika čast biti vitez. U celoj toj priči postojala je jedna nit koja je svemu tome davala posebnu misiju. Verovalo se da je arhangel Mihail bio prvi vitez i na taj način se povezuje sa Rimljanima. Priča o vitezu je kroz tu legendu bila priča o dobru koje se bori protiv zla.
Sa pojavom muslimana i njihovih osvajačkih ratova došlo je do preokreta. Plemstvo koje je bilo podeljeno međusobnim sukobima i ratovanjem dobilo je zajedničkog neprijatelja. Crkva kao institucija je insistirala na miru. Trebalo je sabrati snage, složiti se i krenuti u napad na neprijatelja. Na vrhuncu srednjeg veka najviši viteški ideal je oslobođenje Jerusalima od muslimana. Dakle, vitezovi su bili militia huius saeculi., lat.- vojnici ovog sveta koji su imali posebnu, svetu misiju.
Onda, kada nisi bili na ratnom pohodu kod kuće bi uvežbavali svoje tehnike i na viteškim turnirima prikazivali sve ono što znaju. Sama igra kao igra na viteškom turniru nije bila dovoljna. Da bi se pojačao osećaj igre i da bi igra dobila na važnosti bili su bitni osećaji ponosa i časti. Kroz viteške turnire koji su, gledajući ih, služili da se pokazuje ratne veštine, a ipak u pozadini su imali svoju sporednu ulogu. Kroz viteške turnire provlačila se priča o ljubavi, požrtvovanosti, pravdi i hrabrosti. Često su se na takvim turnirima događale i nesreće. Francuski kralj Anri II (Henri II, franc.- 1547-1559.) je na jednom takvom turniru ranjen u borbi protiv Gabrijela Montgomerija kada ga je deo ili komad slomljenog koplja pogodio u oko što je kasnije prouzrokovalo njegovu smrt.
Borba za naklon gospe je bila zanimljiva priča. Gospa je bila u položaju seniora, vitez je vazal koji joj se zavetuje na vernost. Da li je ovde možda u pitanju igra sa verskim karakterom? Da li je borba za naklonost dame ili gospe u stvari simbol obožavanja Bogorodice? I, da li je borba za damin naklon u stvari borba za veru? Viteška borba je u stvari bila samo podsvesna slika onoga čemu su oni težili: novim osvajanjima- podvizima, novim pustolovinama koje će prepričavati svojim prijateljima i na kraju to je želja da njihov imaginarani i lepši svet pretvore u stvarnost; da priče iz sveta bajki postanu stvarnost.
Vitezova pratnja su njegov ideal, moral i viteški zavet. Viteški moral je bio povezan sa crkvenim kanonima i takođe je podrazumevao zaštitu slabijih i siromašnih. Viteški zaveti su imali zadatak da pojačaju želju da se ostvari cilj i da daju što veći podsticaj da se ostvari dato obećanje. Viteški zaveti su mogli da sadrže ljubavne, erotske, religiozne elemente. „Ukoliko pobedim mog suparnika zatražiću ruku moje gospe...“
Dakle, tu se prepliće kaluđerski i viteški ideal. Vitez je kaluđer-ratnik. On mora da neguje ideale kao što su: poniznost i smernost, hrabarost i neustrašivost
U srednjovekovnom društvu postojalo je pravo i običaj da nastariji sin nasledi očevinu i ulazak u red vitezova. Ostala braća bi tražili bogate udavače ili bi stupali u vojnu službu gde bi svojim zaslugama stekli titulu, imanje i bogatstvo. Dakle, vitez je mogao da postane neko ko je svojim rođenjem polagao pravo na to (plamestvo) ili na drugi način. Isticanjem na bojnom polju i junačkim podvizima.
Kako je igledao srednjovekovni vitez? Imao je štit na kome je stajao simbol ili grb. Imao je na sebi metalnu „odeždu“ koja ga je štitila od napada. Od oružja je imao: mač, buzdovan, bodež, bojnu sekiru i koplje. Ulazak u viteški svet je praćen ritualima. Novi vitez je noć provodio u kapeli zamka. Nosio je belu odeždu koja je bila simbol čistote preko koje bi mu stavili crveni ogrtač- simbol plemstva. Obuća mu je bila crna koja je simbolizovala smrt.
Opadanje viteštva dolazi sa pojavom novih oružja i pronalazaka. Viteštvo je bila borba „oči u oči“. Upotrebom metalnih pločica istisnut je štit. Korišćenjem luka i strele u ratnim sukobima više nije bilo potrebno da se protivnik gleda u oči. Borba je izgubila karakter časti u kome bolji pobeđuje. Sada je pobeđivala nova ratna tehnika i pronalasci. Luk i strela su umanjili značaj vitezova. I kao poslednji udarac viteštvu je upotreba topa i topovskog baruta. Tog trenutka vitezovi i zamkovi su izgubili svoj smisao. Romantična slika vitezova je izbledela pod tutnjavom topova. Srednji vek je nestajao kao što je bledila slika o vitezu.
Berislav Kangrga
