I- Uvod,          II- Sudbina antičke misli,          III- Šta je sholastika?,          IV- Verujem da bih spoznao,          V-Okamov nož,          VI- Zaključak


I- Uvod

     Sholastika kao vrsta mišljenja u, imamo običaj da kažemo, „mračnom“ srednjem veku bila je svetlost u tom mraku. Iako se ne slažem da je srednji vek bio „mračan“, ali, traganje za istinom potpuno drugačijim metodama svakako je već jedan revolucionaran čin. Fransoa Šatobrijan (Francois-Rene de Chateaubriand, franc. 1768-1848, francuski književnik ) je jednom rekao: „ Što je nebo tamnije zvezde jače sijaju“. Borba za istinu, borba protiv iskrivljenog pogleda na svet, zloupotrebe religije da bi drugi bili potčinjeni, upravo su to zvezde koje su zasijale kroz sholastiku na  tamnom nebu.

Atinska škola filozofije http://northierthanthou.com/2012/12/15/the-devil-is-in-the-deductions-spiritual-warfare-and-apologetics-viewed-from-the-dark-side/renaissance-the-school-of-athens-classic-art-paitings-raphael-painter-rafael-philosophers-hd-wallpapers/

II- Sudbina antičke misli

     Kada je hrišćanstvo postalo zvanična i jedina religija antička misao postala je pogrešna i opasna. Ona je deformisana, atomizirana, odbačena i ponižena. Da li je istina da su ljudi u ranijim epohama  živeli pogrešno? Ili svaka epoha rađa umove koji svojim učenjem i  razmišljanjem mogu da vode svet i da ga deo po deo menjaju? Umesto u  znanje svet je krenuo u nazadak i istina je mogla da bude samo jedna. Takav oblik razmišljanja doveo je do nedostatka kritičke moći. Svaka kritika i novo pitanje gledani su pogledom straha i nerazumevanja.

Još je antički Platon rekao: „ da je neznanje kada neko iako mu se nešto čini lepim i dobrim to ne voli već mrzi, dok sve ono što mu se čini zlim to i prihvata“.

Za svaki događaj koji se nije mogao objasniti, a i onaj koji je bio jasan pružano je objašnjenje koje je bilo povezano sa svetim Pismom i zbog čega su donošeni pogrešni sudovi. Nije samo stvar u pogrešnim sudovima već je cena bila i ljudski život zbog drugačijeg mišljenja.
Antički pisci koji su svojim mudrim mislima, svojim spisima oplemenili i podučavali tadašnji svet postali su zabranjeni. Filozofi treba da idu sequela Christi, lat. – Hristovim stopama, a filozofija je trebala da postane ancilla theologiae, lat. – sluškinja teologije.

Ali, istina kao i ljudski napredak kroz vekove je kao točak koji se stalno pokreće ka napred i gazi sve prepreke. Ljude milenijumima muče ista ili slična pitanja; razmišljanja o Bogu, životu posle života, o istini i o onome šta nije istina dovelo je do toga da je napukla slika sveta i društva  koju su naslikali oni koji su držali monopol moći i bilo je pitanje vremena kada će taj odraz sveta konačno da pukne u sitne delove.

Mikelanđelo: Stvaranje Adama. Da li je Bog tvorac čovekov ili je čovek stvorio Boga? https://en.wikipedia.org/wiki/The_Creation_of_Adam

Zašto Bog dopušta zlo? Da li Bog postoji bez ljudi ako se on upoznaju preko ljudi? Ukoliko je svet večan onda Bog ne stvara ex nihilio, lat.- iz ničega? Da li se postojanje Boga može dokazati i putem logijke?- a ne samo ponavljanjem od usta do usta da On postoji. Ali, ako nešto ne vidimo da li to (ne ) znači da ono (ne)postoji?
Želja za odgovorima, spora ali postepena promena društva koje se kretalo ka napretku tražila je odgovore na ova pitanja.


III- Šta je sholastika?

Iz srednjovekovne filozofije koja ja bila potpuno podređena religiji rodilla se sholastika- kao spoj antičke misli i osnova hrišćanske vere. Sholastičari su, kako bi lakše mogli shvatiti značenje pojma bili „‚školovani ljudi“- inteligencija koja je želela da i na polju razuma pobede protivnika Boga i Crkve. Njihov cilj je bio da strogom upotrebom logike, dokazima približe stajališta Crkve, božansku promisao i postojanje običnom čoveku koji je počeo da se pita i da postavlja pitanja.

Sholastika je predstavljena kao intelektualno oslobođenje od snažnih okova u vidu crkvene dogme koja često nije donosila ispravne sudove i stavove. Znanje je postalo simbol oslobođenja.
Sa pojavom sholastike ponovo su „ otkriveni“ antički filozofi, mudraci i pisci preko arabljanskih osvajača. Ali, ovaj put, jedan antički Aristotel koji je nosio u svoje vreme togu biće odeven hrišćanskim haljinama. Misli antičkih mudraca su preoblikovani da bi mogli da se sjedine sa novim hrišćanskim učenjem. Sokratovoj rečenici „ Nosce te ipsum“, lat. – upoznaj sebe samog, dodali su „ upoznaj sebe samog, hrišćanine“ .

Koristili su Aristotelovo objašnjenje da bi opravdali svoju želju za znanjem i istraživanjem: „ Prvi ključ mudrosti je postavljanje pitanja jer onaj ko sumnja naveden je da traži, a ko traži dolazi do istine.“ Cilj je podrazumevao veru, da se putem vere dođe do činjenica i istine.

Ta potraga za činjenicama je otvorila potpuno novi način u sagledavanju sveta. Logikom su pokušali da objasne suštinu stvari. Oni su kroz ispitivanje, posmatranje, razmišljanje i traganjem dali potpuno novi način u  metodici istraživanja što je dovelo do pojave nauke koja dolazi do činjenica i informacija na potpuno drugačiji način.

Stubovi gločesterske katedrale, https://en.wikipedia.org/wiki/Architecture_of_the_medieval_cathedrals_of_England#/media/File:South_cloister_of_Gloucester_Cathedral.jpg

IV- Verujem da bih spoznao

Ocem sholastike smatra se sveti Anselm Kenterberijski (Anselm of Canterbury, 1033- 1109, italijanski srednjovekovni filozof, teolog i nadbiskup od Kenterberija ) koji je želeo da racionalnim putem da dokaze o postojanju boga. Njegov princip bio je “ Credo ut intellegiam”, lat. – Verujem da bih spoznao. Kao što sam napisao, verovanje  u crkvenu dogmu je bio jedini ispravni način da bi mogli da nastavite dalje istraživanje i da odgovori budu u skladu sa crkvenim mišljenjem. Ali takav oblik razmišljanja u koji su uključene nove metode su doprineli da se svet kasnije mnogo bolje razume i shvati.  Osim što je sholastika pokrenula intelektualne rasprave iznedrila je i velikane filozofske misli pored svetog Anselma, Tomu Akvinskog i Viljema Okama.

To vreme je obeleženo sporom između dva pravca: realizma i nominalizma. Spor oko univerzalija, odnosno da li opšti pojmovi postoje i kakav je njihov odnos prema pojedinačnim stvarima.
Pristalice nominalista smatrali su da je pojam samo ime – nomen, lat. I pojam obuhvata beskonačan broj stvari.
Za razliku od nominalista, realisti su smatrali da pojam postoji večno u božijoj misli i da su pojedinačne stvari manifestacija ideje.

Toma Akvinski ( Thomas Aquinas, engl. 1225- 1274, italijanski dominikanac, filozof i teolog ) je pokušao da racionalnim putem dokaže postojanje Boga na nekolino primera. Jedan od tih primera je njegov peti dokaz o postojanju Boga: “neorganski predmet imaju delatnost usmerenu ka nekom cilju, pošto ti predmetni nisu razumni, te njihova težnja ka cilju potiče od nekog ko je razuman.”


V- Okamov nož

Viljem Okam ( Gullielmus Occamus, lat. 1287- 1347, engleski teolog i filozof ) koji je bio pristalica nominalista je odbacivao ideju da se metafizicko i natčulno može biti predmet razumnog saznanja već samo vere. On je razvio princip koji je ostao upamćen kao Okamov nož- kojim se odstranjuju suvišne hipoteze, odnosno da što jednostavnije treba objasniti neke pojave. Viljem Okam je umro u progonstvu. Ušao je u sukob sa papstvom zbog stanovništa da su Hristos i njegovi učenici bili bez ikakve imovine pa bi Crkva trebala da sledi taj primer.


VI- Zaključak
Na kraju, potraga u jednom pravcu u ovom slučaju je ukazala na sasvim novi put. Ovakvim metodama i načinima uspostravljen je put ka stvaranju moderne nauke.
“ Veri je samo sveto istinito, a filozofiji je samo istinito sveto.”- Ludvig Fojerbah ( Ludwig Feuerbach, 1804- 1872 ).

Berislav Kangrga


Izvori i literatura:

Mihael Nurdberg, Dinamični srednji vek, Beograd, Evoluta, 2011. 285

Žak Legof, Da li je Evropa stvorena u srednjem veku?, Beograd, Klio, 2010. 331

Platon, Zakoni, Beograd, Dereta, 2004. 357

Johan Hojzinga, Jesen srednjeg veka, Beograd

Žak Legof, Srednjovekovna civilizacija zapadne Evrope, Beograd

Preporučujem za čitanje:

http://berislavkangrga.weebly.com/velikan-srednjeg-veka-rod382er-bejkon.html