Kaštel Krivaja- simbol (ne)moći
Mnogi koji prođu pored kaštela Krivaja često mogu da vide siluetu: oronulu, ostarelu i istrošenu. Ne, ipak nisu to duhovi koji šetaju noću starim zdanjem. To je samo odraz kaštela i naselja Krivaje koji su sudbinski povezani. Sudbina kaštela je oduvek bila povezana sa naseljem. Njegov izgled danas slika je naselja koje polako nestaje. Kaštel u Krivaji nema samo istorijsko- umetničku vrednost. Ova građevina svedok je moći, politike, ljubavi, napretka i propadanja.
Balint Fernbah: 1871- 1926.
https://www.geni.com/people/B%C3%A1lint-Fernbach/6000000038770583930
Kaštel u Krivaji pripadao je Valentinu Balintu Fernbahu mlađem. On je bio sin Balinta i Žužane. Rodio se 2. novembra 1871. a preminuo je 3. januara 1926. Njegov život bio je slika njegovog duha - avanturistički. Nažalost, imao je tragičan kraj. Osim što je bio avanturista bio je i pasionirani lovac. ( ljubitelji lova mogu naći ponešto interesantno i ovde: https://agroplus.rs/serijal-lovstvo-u-vojvodini-90/ )
Putovao je po Africi ( 1904. i 1905. ) u društvu barona Emila Talijana od Kanjiže i grofa Oskara Vojnića od Subotice. Tokom svojih putovanja pisao je svojevrsni dnevnik o svojim doživljajima i o onome što je video koji je kasnije i objavljen. Obogatio je somborski gradski muzej manjom egiptološkom zbirkom koja je bila njegov poklon muzeju. Donosio je životinje iz raznih predela koje je posetio i osnovao prvi zoološki vrt u ovom delu Evrope.
Grb porodice Fernbah
http://www.dvhh.org/apatin/info.htm
|
|
1896. Fernbahovi su dobili i svoj grb: predstavljen je žitom- simbolom hrane i plodnosti; sredstvom kojim su se obogatili, trakom u plavoj boji, srebrnim šaranom, šlemom koji podseća na kacigu i rodom- simbolom rađanja, svim onim što simbolizuje floru i faunu apatinskog kraja koji je postao mesto odakle se širila i granala ova porodica. Takođe tu je i sunčano nebo sa brodom i ribama ukazujući na bogatstvo zemlje. Fernbahovi koji nisu poticali odavde na početku svoje epohe svoje posmrtne ostatke ostavljali su u ravnici. Nove generacije koje su uvećavale bogatstvo tu su se rađale i umirale.
Kaštel u Krivaji pripadao je Valentinu Balintu Fernbahu mlađem. On je bio sin Balinta i Žužane. Rodio se 2. novembra 1871. a preminuo je 3. januara 1926. Njegov život bio je slika njegovog duha - avanturistički. Nažalost, imao je tragičan kraj. Osim što je bio avanturista bio je i pasionirani lovac. ( ljubitelji lova mogu naći ponešto interesantno i ovde: https://agroplus.rs/serijal-lovstvo-u-vojvodini-90/ ) Putovao je po Africi ( 1904. i 1905. ) u društvu barona Emila Talijana od Kanjiže i grofa Oskara Vojnića od Subotice. Tokom svojih putovanja pisao je svojevrsni dnevnik o svojim doživljajima i o onome što je video koji je kasnije i objavljen. Obogatio je somborski gradski muzej manjom egiptološkom zbirkom koja je bila njegov poklon muzeju. Donosio je životinje iz raznih predela koje je posetio i osnovao prvi zoološki vrt u ovom delu Evrope.
Kaštel u Krivaji pripadao je Valentinu Balintu Fernbahu mlađem. On je bio sin Balinta i Žužane. Rodio se 2. novembra 1871. a preminuo je 3. januara 1926. Njegov život bio je slika njegovog duha - avanturistički. Nažalost, imao je tragičan kraj. Osim što je bio avanturista bio je i pasionirani lovac. ( ljubitelji lova mogu naći ponešto interesantno i ovde: https://agroplus.rs/serijal-lovstvo-u-vojvodini-90/ ) Putovao je po Africi ( 1904. i 1905. ) u društvu barona Emila Talijana od Kanjiže i grofa Oskara Vojnića od Subotice. Tokom svojih putovanja pisao je svojevrsni dnevnik o svojim doživljajima i o onome što je video koji je kasnije i objavljen. Obogatio je somborski gradski muzej manjom egiptološkom zbirkom koja je bila njegov poklon muzeju. Donosio je životinje iz raznih predela koje je posetio i osnovao prvi zoološki vrt u ovom delu Evrope.
Kako je voleo avanturu i rizik prekršio je nepisana pravila. Zaljubio se u ženu nižeg socijalnog statusa. Živeo je sa Marijom Johan koja je sa njim delila nesrećnu sudbinu. Porodica Fernbah nikada je nije iskreno prihvatila iako im je ona podarila dvoje dece: sina Jozefa ( 7. novembar 1918- 25. januar 1982. ) i ćerku Ana Mariju rođenu dve godine posle svog brata. Valentin Balint je 1926. godine izvršio samoubistvo pošto je njegovo imanje nacionalizovano posle uspostavljanja Kraljevine SHS. Marija Johan je imala tužnu sudbinu. Na početku II svetsko rata, dok je posmatrala događaje sa prozora prilikom invazije od strane okupatorskih trupa iz Hortijeve Mađarske nju je slučajno pogodio metak koji ju je odveo u smrt.
Marija Johan sa decom: Jozef i Ana Marija Fernbah:
https://agroplus.rs/serijal-lovstvo-u-vojvodini-90/
Istoričarka umetnosti, dr Branka Kulić izjavila je da su dvorci “ deca feudalnog doba”. Dvorci Vojvodine mogu se prema vremenu u kom su građeni podeliti u dve grupe: u dvorce odbrambenog tipa koji su građeni krajem XVIII i početkom XIX veka. Građeni su sa ciljem odbrane u slučaju povratka Turaka. Dvorci koji su građeni kasnije, polovinom XIX veka imali su drugačiju namenu. Krivajski kaštel pripada toj drugoj grupi dvoraca.
Kaštel u Krivaji koji i danas stoji ponosno iako ga vreme polako nagriza građen je krajem XIX veka. Vlasnik je bio Balint Fernbah i građen je za stanovanje. Okružen prirodom, građen je u stilu klasicizma sa mešavinom baroka. Da je ovaj kraj u to vreme išao u korak sa vremenom govori i sam stil gradnje.
Klasicizam je nastao u zemlji kralja sunca- Francuskoj, Luja XIV. Ovom arhitektonskom pravcu uzor je antika što se može videti na osnovu stubova dorskog ( najjednostavniji grčki stil ) stila koji krase krivajski kaštel. Jer, prema tadašnjem mišljenju “ Lepota se ne nalazi u prirodi, već su je stvorili Grci. “ Kaštel je pravougaone osnove i krase ga stubovi sa metopama ( postoljem na kome stoje stubovi ). Prozori su postavljeni ritmično sa jednakim razmacima i imaju nadprozorski fasadni ukras što otkriva primese baroka. Nad centralnim rizalitom ( deo građevine koji je “izbačen napred” od ostatka građevine ) je atika ( prostor ispod krova ) koji u sredini ima trougaoni timpanon ( trouglasti deo krova ) u čijoj je sredini nekad bio porodični grb.
U kakvom stanju je kaštel danas možete videti na slikama. Kaštel Krivaja danas je na prodaji. Međutim, kao što možete da vidite, vreme i politika su učinili svoje. Zub vremena nagriza ovo staro i lepo zdanje koje je pravi ukras naselja i okoline o kom niko ne vodi brigu. Kaštel je umesto “ deteta feudalizma” kao napušteno dete od svih. Da li iko o njemu vodi brigu? Mesna zajednica? Opština? Pokrajina? Razni zavodi ili država? Da li je njegova slika propadanja slika države u kojoj živimo? Njegovi obrisi gube se u korovu koji se bori da nadvisi ovo divno zdanje. Ljudi koji prolaze pored njega nisu svesni kakvo blago imaju pored sebe. Problem je u tome što imamo ljude na vlasti kojima je lakše da sve prepuste raspadanju i propadanju nego da se dosete neke ideje kojom bi mogli da udahnu nov život kaštelu, a time i ožive okolno područije.
Kaštel koji se nalazi nadomak šume mogao bi da posluži kao muzej. Njegove široke terase možda bi mogle tokom letnje sezone da ugoste pozorišnu grupu i da neki koji nikad nisu ušli u pozorište ili odgledali neku pozorišnu predstavu obogate svoj život. Zašto taj kaštel mora da bude prepušten propadanju? Zar ne bi mogao da bude utočište svima onima koji bi poželeli da se rashlade pod stoletnim stablima nadomak njega uz minimalna ulaganja kojim bi privukli ljude? Da li je lakše prepustiti propadanju ili uložiti malo truda da taj predivan objekat donosi novac kojim bi oživelo naselje? Ljudi često nauče da cene ono što su imali tek kada to i izgube. Hoćemo li i ovaj put dočekati takvu situaciju ili ćemo izvući pouke iz ranijih situacija i pokušati nešto da učinimo za sebe i druge oko nas? Da li je kaštel u Krivaji zaslužio da propadne, a sa njim i da nestane istorija?
Odnos prema kaštelu i njegova slika kako izgleda je slika nas samih.
Berislav Kangrga
Kaštel koji se nalazi nadomak šume mogao bi da posluži kao muzej. Njegove široke terase možda bi mogle tokom letnje sezone da ugoste pozorišnu grupu i da neki koji nikad nisu ušli u pozorište ili odgledali neku pozorišnu predstavu obogate svoj život. Zašto taj kaštel mora da bude prepušten propadanju? Zar ne bi mogao da bude utočište svima onima koji bi poželeli da se rashlade pod stoletnim stablima nadomak njega uz minimalna ulaganja kojim bi privukli ljude? Da li je lakše prepustiti propadanju ili uložiti malo truda da taj predivan objekat donosi novac kojim bi oživelo naselje? Ljudi često nauče da cene ono što su imali tek kada to i izgube. Hoćemo li i ovaj put dočekati takvu situaciju ili ćemo izvući pouke iz ranijih situacija i pokušati nešto da učinimo za sebe i druge oko nas? Da li je kaštel u Krivaji zaslužio da propadne, a sa njim i da nestane istorija?
Odnos prema kaštelu i njegova slika kako izgleda je slika nas samih.
Berislav Kangrga
