Putevi su im se razilazili. Neki su odlazili kopnom kao Švedi. Oni su u Kijevu formirali državu i preuzeli vlast. Na njihovom čelu bio je Rjurik po kome je kasnije čitav vladarski rod dobio ime Rjurikovič. Ovu dinastiju je tek u šesnaestom veku nasledila poslednja ruska carska dinastija Romanov.
Opet, oni drugi su otišli ka zapadu. Otkrili su prelepo ostrvo- Island kao i kontinent, Grenland. To se desilo krajem devetog veka. Isti ti, željni avantura su nastavili put. Prodirali su u Englesku, a čak su i neki došli, početkom jedanaestog veka i do obala američkog kontinenta. Pljačkali su obale Evrope; Francusku, Španiju, Italiju pa čak i jadransku obalu. Na svom pohodu su uspeli čak i da spale grob cara Karla Velikog u Ahenu. Došli su i u dodir sa arapskim kalifatom i do prestonice, Bagdada. Možemo samo zamisliti koje su to bile avanture i kako su ljudi doživljavali jedni druge susrećući se. Sa hladnog severa često okovanim ledom dolazili su do toplog juga,peskovitog.
U anglosaksonskim hronikama zabeleženi su njihovi prvi napadi. Na njih se gledalo kao na izrode pakla. Sigurno su izazivali strah i nemoć među stanovništvom. Posebno su se plašili Berzerkera, ratnika koji su nosili medveđu kožu. Verovalo se da su vladali drevnom magijom, a da su se raznim opijatima dovodilo do stanja neuračunljivosti u kome su bili sposobni svašta da urade.
Boreći se protiv Engleza i kralja Alfreda Velikog uspeli su da ostrvo podele na dva dela. Vodili su ratove protiv Franaka. Bili su uporni. Onda kada bi Franci izvršili rečne blokade, Vikinzi bi preko kopna prenosili svoje ratničke brodove tegleći ih preko balvana. Iz pera onih koj su pisali hronike pisano je i o vikinškom vojskovođi po imenu Rolon. On je jako bitan za istoriju i dalja dešavanja. Boreći se protiv Franaka, pretrpeo je poraz od franačakog kralja Karla Prostog. Bio je primoran da postane njegov vazal. Prema ugovoru koji je potpisan između njega i kralja, Rolon je dobio dozvolu da sa svojim ljudima naseli oblast oko Sene ,danas poznata kao Normandija. Jedan od kraljevih zahteva je bio da Rolon prihvati hrišćanstvo. Učinio je to i poneo je hrišćansko ime Robert. Potomci tog Roberta nekoliko vekova kasnije zavladaće Engleskom. Robert se oženio kraljevom vanbračnom ćerkom i time se uvrstio u red plemenitih porodica čiji potomci i danas vladaju.
Vikinzi su bili ratnici sa mora koji su osvajali ali su bili i osvojeni. Primanjem hrišćanstva zauvek su ostavili svoju religiju i običaje. Ali, njihov uticaj i danas se oseti. Dani u nedelji na engleskom jeziku nose imena koja potiču iz nordijske religije. Thursday ili Utorak vodi ime od boga Tora koji je vladao vazduhom, bio je bog groma, munje i kiše. Pod uticajem hrišćanstva težili su da postanu dobri hrišćani pa se tako gubila njihova ratnička crta.
Iz svoje prapostojbine doneli novi oblik vlasti. Evropa koja je bila rascepkana i podeljana dobila je od Vikinga u nasleđe centralistički oblik vlasti. Takav oblik vlasti razvio se pre svega u Engleskoj Viljema Osvajača, potomka Rolona. U Francuskoj taj oblik vlasti se polako, s vremenom nametao.
Smrći norveškog kralja Haralda Surovog Sigurdsona, 1066. završava se vikinška era.
Berislav Kangrga
Opet, oni drugi su otišli ka zapadu. Otkrili su prelepo ostrvo- Island kao i kontinent, Grenland. To se desilo krajem devetog veka. Isti ti, željni avantura su nastavili put. Prodirali su u Englesku, a čak su i neki došli, početkom jedanaestog veka i do obala američkog kontinenta. Pljačkali su obale Evrope; Francusku, Španiju, Italiju pa čak i jadransku obalu. Na svom pohodu su uspeli čak i da spale grob cara Karla Velikog u Ahenu. Došli su i u dodir sa arapskim kalifatom i do prestonice, Bagdada. Možemo samo zamisliti koje su to bile avanture i kako su ljudi doživljavali jedni druge susrećući se. Sa hladnog severa često okovanim ledom dolazili su do toplog juga,peskovitog.
U anglosaksonskim hronikama zabeleženi su njihovi prvi napadi. Na njih se gledalo kao na izrode pakla. Sigurno su izazivali strah i nemoć među stanovništvom. Posebno su se plašili Berzerkera, ratnika koji su nosili medveđu kožu. Verovalo se da su vladali drevnom magijom, a da su se raznim opijatima dovodilo do stanja neuračunljivosti u kome su bili sposobni svašta da urade.
Boreći se protiv Engleza i kralja Alfreda Velikog uspeli su da ostrvo podele na dva dela. Vodili su ratove protiv Franaka. Bili su uporni. Onda kada bi Franci izvršili rečne blokade, Vikinzi bi preko kopna prenosili svoje ratničke brodove tegleći ih preko balvana. Iz pera onih koj su pisali hronike pisano je i o vikinškom vojskovođi po imenu Rolon. On je jako bitan za istoriju i dalja dešavanja. Boreći se protiv Franaka, pretrpeo je poraz od franačakog kralja Karla Prostog. Bio je primoran da postane njegov vazal. Prema ugovoru koji je potpisan između njega i kralja, Rolon je dobio dozvolu da sa svojim ljudima naseli oblast oko Sene ,danas poznata kao Normandija. Jedan od kraljevih zahteva je bio da Rolon prihvati hrišćanstvo. Učinio je to i poneo je hrišćansko ime Robert. Potomci tog Roberta nekoliko vekova kasnije zavladaće Engleskom. Robert se oženio kraljevom vanbračnom ćerkom i time se uvrstio u red plemenitih porodica čiji potomci i danas vladaju.
Vikinzi su bili ratnici sa mora koji su osvajali ali su bili i osvojeni. Primanjem hrišćanstva zauvek su ostavili svoju religiju i običaje. Ali, njihov uticaj i danas se oseti. Dani u nedelji na engleskom jeziku nose imena koja potiču iz nordijske religije. Thursday ili Utorak vodi ime od boga Tora koji je vladao vazduhom, bio je bog groma, munje i kiše. Pod uticajem hrišćanstva težili su da postanu dobri hrišćani pa se tako gubila njihova ratnička crta.
Iz svoje prapostojbine doneli novi oblik vlasti. Evropa koja je bila rascepkana i podeljana dobila je od Vikinga u nasleđe centralistički oblik vlasti. Takav oblik vlasti razvio se pre svega u Engleskoj Viljema Osvajača, potomka Rolona. U Francuskoj taj oblik vlasti se polako, s vremenom nametao.
Smrći norveškog kralja Haralda Surovog Sigurdsona, 1066. završava se vikinška era.
Berislav Kangrga
