Smrtonosno oružje i simbol moći- blago za muškarca sa magičnim svojstvima. Mač daje moć ratniku ali ratnikova snaga takođe može biti preneta na mač. Zbog toga je mač ostavljan zajedno sa svojim mrtvim vlasnikom. Čovek i oružje, ratnik i mač.
Ovaj mač je pronađen u Langajdu ( Langeid, norveš. u Biglanu, Setesdal ) 2011. Ovo je zaista jedinstven mač koji potiče iz kasnog vikinškog doba ukrašen zlatom, natpisima i drugim ukrasima. Otkriće mača nije objavljivano sve do sad kada je bio prikazan po prvi put na izložbi u istorijskom muzeju u Oslu.
Moguće da je mač pripadao situiranom čoveku koji je živeo u periodu kasnog vikinškog doba. Ali, ko je bio on i kakvi magični natpisi se nalaze na dekoraciji- u zlatu? Da li je vlasnik mača pripadao armiji danskog kralja Knuta kada je napadnuta Engleska između 1014. i 1015?
U leto 2011. arheolozi iz istorijskog muzeja u Oslu su otkrili vikinšku grobnu humku u Langajdu u Setesdalu na jugu Norveške. U jednom od grobnih humki otkrili su zapanjujuće otkriće.
„I pre nego što smo počeli sa iskopavanjem humke shvatili smo da tu ima nešto posebno. Humka je bila toliko velika i izgledala je drugačije od ostalih 20 humki. U svakom od četiri ugla grobne humke bila su postolja“, rekla je vođa istraživačke grupe Kamila Sesili Vin ( Camilla Cecilie Wenn ) iz istorijskog muzeja. Postolja nam govore da je postojao krov iznad humke što je znak da je humka imala značajan položaj na grobnom tlu. Međutim, dok su kopali u sarkofagu koji se nalazio u zadnjem delu humke našli su nekoliko tragova u vidu poklona namenjenih za zagrobni život; našli su srebrnjake u delovima. Kovanice su bile poreklom iz severne Evrope. Jedna je poticala iz Nemačke iz perioda vikinške epohe sudeći po tome kako je napravljena. Druga je bila peni iskovan u vreme vladavine Etelreda II u Engleskoj u periodu između 978-1016.
„ Ali kada smo počeli iskopavanja izvan sarkofaga naše oči su zaista ostale širom otvorene. Na obe strane pojavilo se nešto metalno ali je bilo teško videti šta bi to moglo da bude. Iznenada grudva zemlje je pala na jednu stranu tako da je pogled na objekat moga da bude jasniji. Naš puls se ubrzao kada smo shvatili da je to bila drška od mača. A na drugoj stani sarkofaga onaj metalni deo činio se kao velika, borbena sekira. Iako je oružje bilo prekriveno rđom kada smo ga našli odmah smo shvatili da je poseban i neobičan. Da li je tu bio postavljen da zaštiti pokojnika od neprijatelja ili da prikaže moć?“
Utvrđivanje datuma nastanka radioaktivnim ugljenikom jednog od postolja pokazalo je da je grobna humka nastala oko 1030. na kraju vikinškog doba. I to se poklapa sa otkrićem engleskog novčića. „Mač mora da je pripadao nekom situiranom čoveku koji je živeo u kasno vikinško doba. Mač je dugačak 94 cm; iako je čelično sečivo zarđalo, drška je dobro očuvana. Išarana je sa srebrnim urezima, a drška i oglav su na vrhu prekriveni srebrom sa detaljima u zlatu oivčeni legurom bakra“, rekla je vođa projekta Sonet Gloštad ( Zanette Glørstad, norveš. )
„ Kada smo detaljnije ispitali mač, takođe, naišli smo na ostatke drveta i kože na sečivu. Verovatno od korica u kome se mač nalazio“, objasnio je kurator Vegard Vik ( Vegard Vike, norveš. ) Korica gde se čuvao mač je imala težak zadatak da očuva mač. Mač je dekorisan sa dugačkim spiralama, raznim kombinacijama slova i ukruštenih ukrasa. Slova su verovatno latinska ali kakvo je značenje kombinacije tih slova i dalje je ostala misterija.
„Na vrhu oglava jasno možemo da vidimo sliku ruke koja drži krst. To je jedistveno i ne znamo za drugi pronalazak sa sličnim obeležjem na maču iz vikinške epohe. Oboje, i ruke i slova upućuju da je mač namerno ukrašen hrišćanskim simbolima. Ali, kako je takav mač završio u paganskoj grobnoj humci u Norveškoj? Oblik mača, simboli i dragoceni metal koji se koristio čini ga savršeno jasnim da je predstavljao veliko bogatstvo. Verovatno je nastao u inostranstvu i donet u Norvešku od strane istaknute ličnosti“, dodala je Kamila Sesili Vin.
Način na koji je mač prikazan u sagama ukazuje da je mač važan pokazatelj identiteta ratnika. Otkriva socijalni status ratnika, njegovu poziciju u vlasti i njegovu snagu. Sage nam otkrivaju da zlato ima specijalnu simboličku vrednost u nordijskom društvu. U nordijskoj literaturi ono predstavlja moć. Zlato je retko pronalaženo u arheološkom materijalu iz vikinškog perioda i onda kao i sad predstavlja moć. To nas upućuje da je zlato imalo ekonomsku i simboličku vrednost. Oslanjajući se na opise iz literature može se reći da je mač bio muški nakit za primer vikinškog doba“, rekla je Hana Luisa Onestad ( Hanne Lovise Aannestad, norveš. ) autorka članka o ukrašenim mačevima iz vikinške epohe.
Magija
Sage naglašavaju važnost ukrašenog mača. Mačevi mogu imati drške od zlata sa ukrasima i magičnim runama. Mitske sage govore o magičnim mačevima koje se iskovali patuljci što ukazuje na činjenicu da je tek nekoliko ljudi umetnost pravljenja mača dovelo do savršenstva. Proizvodnja metalnih objekata visokog kvaliteta može predstavljati oblik skrivenog znanja koje je nepoznato većini lljudi. To je davalo objektu obeležje magije.
„U srednjovekovnoj literaturi mač se poistovećuje sa istančanim ukusom, moćnim i magičnim objektom. Mnoštvo sličnosti između opisa mačeva u nordijskoj i srednjovekovnoj literaturi ukazuje na to da se sjaj mačeva u kasnijem periodu može naći korene u vikinškim shvatanjima o simboličkoj moći i rutualnim aspketima ukrašenog mača. Vikinška epoha je vreme velikog društvenog preokreta. Nema potrebe mnogo objašnjavati da ovi su ovi veličanstveni mačevi bili objekti koji su ukazivali na status i moć ratnika kao i njegovog klana“, dodala je Hana Luisa.
Sečivo pronađeno u istom gorbu nije imalo zlatne dekoracije. Ali držač je premazan mesingom i verovatno je svetlucao kao da je od zlata na odsjaju od Sunca. Takvi držači su bili retkost u Norveškoj. Ali određen broj sličnih bojnih sekira je pronađen u reci Temzi u Londonu. To je ovu bojnu sekiru učinilo još zanimljivijom. Prilikom datovanja sekire rezultat je pokazao da je sekira nastala u istom periodu kao i one kod Temze. Niz bitaka se desio kod Temze u kasnom X i ranom XI veku. Danski kralj Sven Forkbird i njegov sin Knut vodili su armije protiv engleskih kraljeva u bitkama za engleski presto. Čak je i norveški kralj Olaf ( Haraldson ) Sveti bio umešan u napad na London 1009. Ljudi u službi danskih kraljeva su bili svi poreklom iz Skandinavije. Da li se sekira izgubila u Temzi tokom brojnih ratnih okršaja ili su ih pobednici bacili u reku?
Dalje kroz dolinu Setesdal naišli smo na kamenje sa runskim natpisom na kojima je napisano:“ Arnstajn je uzdignuo ovo kamenje u znak sećanja na Bjora, njegovog sina. Preminuo kada je Knut krenuo na Englesku. Bog je jedan.“ ( Prevedeno sa staronordijskog )- Tekst verovatno upućuje na napade kralja Knuta na Englesku 1013. ili 1014. Sasvim je moguće da je kamen uzdignut odmah posle napada od strane oca čiji se sin nikad nije vratio kući. Pisani izvori iz XII veka govore da je vojska kralja Knuta morala da ispuni određene zahteve. Vojnici su morali da počaste kralja i da pripadaju vodećim porodicama i takođe su morali da obezbede sebi pozlaćene sekire i drške za mačeve.
Mač o kome se piše u tekstu i sekira verovatno su dobili odobrenje za upotrebu od kralja Knuta. Mač je napravljen izvan Norveške i njegovo anglo-saksonsko poreklo je veoma moguće. Ova sekira o kojoj je reč je slična onima pronađenim u Temzi, pogotovo kad je reč o premazu mesinga. U grobnoj humci je pronađen i jedini novčić iz anglo-saksonskog perioda što povećava verovatnoću da je pokojnik bio povezan sa događajima u Engleskoj.
„ Sasvim je moguće da je pokojnik bio jedan od odabranih ljudi kralja Knuta u bitkama protiv kralja Etelreda od Engleske. Postojala je povezanost sa runskim natpisom koji se nalazio dalje u dolini, kao da ukazuje da je u pitanju Bjor lično koji je donet kući i sahranjen na ovom mestu. Postoji joše jedna mogućnost da je njegov otac Arnstajn dobio nazad veličanstveno oružje koje je pripadalo sinu i da je iz tog razloga uzdigao kamen za svog sina kao zamenu za grob. Kada je i Arnstajn preminuo moguće da je oružje njegovog sina stavljeno u očevu grobnicu. Smrt njegovog sina mora da je teško pogodila starog čoveka. Možda su njihovi rođaci počastvovali obojicu, Arnstajna i Bjora dopustivši da Arnstajn bude sahranjen sa oružjem sa takvom herojskom prošlošću“, rekla je Sonet Gloštad.
Kamen sa runskim natpisom potiče iz istog perioda kao i poslednja faza izgradnje grobnog mesta što svedoči da je Hrišćanstvo tek počelo da ostavlja korenje u norveškom društvu. To je najstariji runski kamen u Norveškoj koji upućuje na hrišćanstvo. Može li to da objasni zašto je oružje smešteno izvan sarkofaga? U tom nekom prelaznom peirodu, ljudi su mogli da biraju da im se služi zajedno paganski i hrišćanski oblik sahrane. Ovo grobno mesto o kome pišemo je jedno od poslednjih gde je obavljena paganska sahrana u Norveškoj i simboliše dve stvari: veličinu i kraj vikinškog doba.
Izvor: http://www.heritagedaily.com/2015/07/the-last-viking-and-his-magical-sword/107655
Preveo: Berislav Kangrga