Izbegavaj rat, ne veruj laskavcima, dvoranima i ministrima; i najvažnije, „ povrati slavu prestola“. Neki od saveta koje je dao Frederik, Princ od Velsa njegovom sinu, budućem Džordžu III u do sada neobjavljenom pismu iz 1749.
Pismo otkriva savete koji uključuju:
Ukoliko imaš često priliku da smanjiš poreze, za ime Boga, učini to. Ako možeš da prođeš bez rata, ne dopusti tvojim ambicijama da te uvuku u njega. Laskavci, Dvorani ili ministri, njih je lako imati ali prave prijatelji se teško pronalaze. Neka tvoja čvrstoća povrati slavu prestola.
Pisan „sa odsustvom ljubavi“ i bez sentimenta „nežne roditeljske privrženosti“, nameće budućem monarhu da smanji nacionalni dug, olakša teret taksi i da se ponaša kao „Englez koji je svoj na svome“.
Najstariji sin Džordža II Frederika bio je u prvoj lini u nasleđivanju prestola, ipak, preminuo je pre nego što je odrastao, samo dve godine pošto je napisano ovo pismo, tako da nikad nije uzeo krunu. U jezivom predviđanju, pisao je svom sinu „ Neću nikad žaliti što nosim Krunu, ukoliko je poneseš, čini to dostojanstveno“.
Frederik je pripisivao svom dedi, Džordžu I svoje ideje, više nego svom ocu. Koreni njegovog neslaganja sa svojim roditeljima mogu se naći dalje u prošlost kada je sa samo sedam godina ostavljen u Hanoveru. Odvojen od Frederika tokom trinaest godina, Džordž II je jasno favorizovao svog drugog sina, Viljema, vojvodu od Kamberlenda.
Jednom u Londonu, Frederik je predstavio sebe kao modernog čoveka u gradu, zabavljajući se slobodno i neformalno.
Frederikova majka, kraljica Karolina, prezirala je opuštene manire svog sina:“ popularnost me je činila bolesnom, zapisane su njene reči, „ali, Frecova popularnost čini me da povraćam.“
1737. Frederik se spektakularno razišao sa svojim roditeljima posle ugovaranja da njegova prvorođena ćerka bude rođena u St. Džejms Palati, radije nego u Hemptonu Kurtu kao što je odlučio njegov otac. Frederik i njegova porodica su javno bili prisiljeni da napuste palatu Svetog Džejmsa pod pritiskom glasne mase.
Otac i sin se bejahu nerado pomirili 1742. iako njihova veza nije u potpunosti zalečena. Kako bilo, kada je Frederik umro, Džordž II se pridružio bdenju za svojim sinom i proglasio je narednih šest meseci za „mesece žalosti“ na dvoru.
Preuzeto sa: http://www.royalcollection.org.uk/exhibitions/the-first-georgians-art-monarchy-1714-1760/how-to-be-a-king
Preveo: Berislav Kangrga
Pismo otkriva savete koji uključuju:
Ukoliko imaš često priliku da smanjiš poreze, za ime Boga, učini to. Ako možeš da prođeš bez rata, ne dopusti tvojim ambicijama da te uvuku u njega. Laskavci, Dvorani ili ministri, njih je lako imati ali prave prijatelji se teško pronalaze. Neka tvoja čvrstoća povrati slavu prestola.
Pisan „sa odsustvom ljubavi“ i bez sentimenta „nežne roditeljske privrženosti“, nameće budućem monarhu da smanji nacionalni dug, olakša teret taksi i da se ponaša kao „Englez koji je svoj na svome“.
Najstariji sin Džordža II Frederika bio je u prvoj lini u nasleđivanju prestola, ipak, preminuo je pre nego što je odrastao, samo dve godine pošto je napisano ovo pismo, tako da nikad nije uzeo krunu. U jezivom predviđanju, pisao je svom sinu „ Neću nikad žaliti što nosim Krunu, ukoliko je poneseš, čini to dostojanstveno“.
Frederik je pripisivao svom dedi, Džordžu I svoje ideje, više nego svom ocu. Koreni njegovog neslaganja sa svojim roditeljima mogu se naći dalje u prošlost kada je sa samo sedam godina ostavljen u Hanoveru. Odvojen od Frederika tokom trinaest godina, Džordž II je jasno favorizovao svog drugog sina, Viljema, vojvodu od Kamberlenda.
Jednom u Londonu, Frederik je predstavio sebe kao modernog čoveka u gradu, zabavljajući se slobodno i neformalno.
Frederikova majka, kraljica Karolina, prezirala je opuštene manire svog sina:“ popularnost me je činila bolesnom, zapisane su njene reči, „ali, Frecova popularnost čini me da povraćam.“
1737. Frederik se spektakularno razišao sa svojim roditeljima posle ugovaranja da njegova prvorođena ćerka bude rođena u St. Džejms Palati, radije nego u Hemptonu Kurtu kao što je odlučio njegov otac. Frederik i njegova porodica su javno bili prisiljeni da napuste palatu Svetog Džejmsa pod pritiskom glasne mase.
Otac i sin se bejahu nerado pomirili 1742. iako njihova veza nije u potpunosti zalečena. Kako bilo, kada je Frederik umro, Džordž II se pridružio bdenju za svojim sinom i proglasio je narednih šest meseci za „mesece žalosti“ na dvoru.
Preuzeto sa: http://www.royalcollection.org.uk/exhibitions/the-first-georgians-art-monarchy-1714-1760/how-to-be-a-king
Preveo: Berislav Kangrga
