Dokument iz arhiva: povelja o donaciji. https://www.facebook.com/pages/Temple-de-Paris/285106804881387?fref=nf

Ugovor o darivanju kao poklon od strane grofova od Ženeve  oblasti Šamoni (de la vallée de Chamonix, franc. ) upućen benediktanskim monasima opatije Svetog Mihaila (l’abbaye de Saint Michel de la Cluse, franc. ).

“ U ime svetog i nedeljivog Trojstva, Ja, Ajmon, grof od Ženeve i moj sin Žerlod dajemo i ustupamo Gospodu Bogu i Spasitelju i svetom Mihailu Arhanđelu od Klusa u dolini Šamoni sa svojim vazalima sve od reke koja se naziva Desa i bele stene do Balmesa što je sve moja grofovija u celosti, zemlja, šume, ispaše, lovišta, sve što je u vidokrugu tako da monasi koji služe Bogu i Arhangelu imaju sve ovo kao i ljude da ih drže bez protivljena ne ostavljajući ništa sebi samima ako ne i milostinju i molitve za naše duše i naše roditelje tako da nas sveti Arhangel Miahil uznese zajedno sa njima da uživamo u rajskim radostima. Ukoliko iko, ne daj Bože, zloupotrebi ovu donaciju neka doživi i podnosi anatemu i prokletstvo kao Abiram. ( ličnost iz Starog zaveta ).

Kao svedoci ove izjave o donaciji navode se grofov brat,  Viljem Fosinji i Amadeo i Turnbert Noži, Albert Vitez od Gumoaza i sveštenici Engeldrand i Silvio. (Willelme de Faucigny et Amédée, ainsi que Thurunbert de Nangy, Albert Chevalier de Gomoens, le prêtre Engeldrand et Silvo. )

Ja, Andre, grofov kapelan, zapisao sam ovu povelju po naređenju grofa lično i podnosim je u subotu, 27. u mesecu u vreme vladavine pape Urbana. “

Kako je ovaj divan pergament u dobrom stanju dospeo do nas iz 1091. godine?

Kada su 1519. kanonici koledža nasledili od monaha opatije sv. Mihaila deo povelje iz Salonža oni su otišli u njihovu glavnu rezidenciju u Salanžu, sa velikom arhivom njihovog ogranka. Ovu povelju je na tavanu našao Bonfoa (Bonnefoy, franc. ), 1831. i preneo je u svoju kuću da je proučava. Više od 449 sličnih predmeta je izbeglo uništenje od strane revolucionarnih armija.

Tekst povelje nije bio poznat sve dok ga 1660. nije objavio Samjuel Gišenon (Samuel Guichenon, franc. 1607- 1664. francuski istoričar ) u svom delu „ Porodična istorija kraljevske kuće Savoja“. Ali moramo ponovo otkriti povelju Markhama Šervila (Markham Sherwill ,franc. ) koji je 1832. u zanimljivoj priči o dolini Šamon sreo gospodina Bonfoa  kome je dozvolio da vidi pre svih drugih deo priče o Šamoniju: „ na prvi pogled drevni papir.... bio sam svestan radosti koja me obuzela zbog takvog otkrića kao da je u pitanju pronalazak nekog novog antičkog blaga.... i prašina koja ga je prekrivala činila se starom kao i sam Priorat. „ Objavio ga je stoga 1831. u Londonu,  prvu istoriju doline Šamoni.

1879. i 1883. Gospodin Bonfoa je objavio najvažnije delove povelje koja je nastala 1091. Pošto je fotografisana, objavljena je nekoliko puta. Zatim, došla je 1907. godina. Odvajanje crkve i države. Dokument je vraćen u regionalni arhiv. Istoričari su odmah potražili ovaj dragoceni dokument. Podvrgnut analizi naučnika koji se bavio poveljama, istoričaru Morisu Pruu  (Maurice Prou, franc. ) koji je napisao svom kolegi Anesi (Annécien, franc. ): „ Mislim da rukopis ne pripada kraju XI  ( veka ) ...Radije smatram da pripada polovini XII bilo da je povelja kopirana opet pripada XI ili XII svakako  ukoliko je ponovo urađena ili prepravljena. 

http://chiefwritingwolf.com/2014/04/26/medieval-women-in-art/

Jedna zanimljiva beleška postoji. Povelju je uzeo 1979. Žan  Iv Mariot (Jean Yves Mariotte, franc. ) koji je kao direktor regionalnog arhiva, podvrgnuo detaljnom ispitivanju i predložio tačan porevod ( tekst povelje na početku, citiran ).

Ovaj dokument „ istinit ili falsifikovan“ prema gospodinu Mariotu je mučila mnoge specijaliste zato što ako bi se pozivali na dokument tog vremena, a kojem fali nedostatak detalja: nema mesta, specifičnog datuma. Može se reći da su svedoci i potpisnici sa sigurnošću dokumentovani ali tekst je kratak i ima manjak kao što je nepreciznost u identifikaciji. U to vreme zadužbine su u detalje zabeležavale donacije. Posebno, nisu spomenuti ljudi koji se uopšteno uvek spominju i nedostaju precizni opšti opisi. Pozivanje na vladavinu Urbana II stavlja ovaj dokument između 1089. i 1099.

Istoričari bi zaključili da je povelja nastala u XII veku. Zaista, iz istog arhiva dva akta iz 1202. i 1204. predstavljaju početak delova (ove povelje ) u nastavcima sa sve više i više podataka koji ukazuju, pozivajući se na gospodina Bojla „ na rukotvorca ( na onoga koji je zapisao ) i na skoro hronološku istovremenost“.

Slavna povelja iz kasnog XI veka bi mogla biti ili skraćeni transkrpit ili novija verzija nastala  u drugoj polovini XII ili čak iz kasnijeg perioda koja je zapravo predata  bendiktancima iz Šamonija.

Zašto?

Treba da znaš da je u vreme kada su darivane velike donacije savojskim opatijama, da su lordovi  imali „ advokate crkve“ ili „l’avouerie,“ franc. „advocatus ecclesie“, lat. ( gospodar zadužen za zastupljenost i zaštitu opatije u sekularnim pitanjima kada se radi o opatiji ). Takoreći, oni su ih štitili i branili. Moguće je da su donacije uzurpirane  od strane drugih plemića, ( verovatno od Nožijevih ). Starateljstvo nad opatijom je preuzeto 1204. od strane grofa od Ženeve. Monasi su izgubili dokument u požaru sa popisom svih vazala na prostoru grofovije  Ženeve koji bi potvrdili svoju autonomiju.

Potpisana 1091. ( iako je napisana kasnije ) ova povelja je bila obnovljena verzija originalnog dokumenta iz XII ( ponovo napisana u XII veku ) veka ali povelja potvrđuje da je dolina predata monasima na kraju XI veka.

Napisala: Kristina Bojmon Laser (Christine Boymond Lasserre, franc. )

Izvor: https://www.facebook.com/pages/Temple-de-Paris/285106804881387?fref=nf

Preveo sa engleskog: Berislav Kangrga

http://www.ofazomi.org/blog/2010/01/18/illustration-medieval-book-style/