Ovo je kratak tekst o stvarima koje su obeležile epohu srednjeg veka; govori o načinu kako su ljudi razmišljali, o njihovim slabostima, sa svim njihovim nelogičnostima i sujeverjima. Bogata epoha koju pogrešno nazivaju mračnom epohom. Ipak, da nije bilo srednjeg veka ne bi bilo ni humanizma ni renesanse. Ex nihilio nihil fit - Iz ničega ne nastaje nešto. Ne može se reći da je u srednjem veku došlo do sveopšteg zastoja, a da je posle njega došlo do humanizma i renesanse odjednom. Epoha srednjeg veka je trajala od V do XV veka. Odnosno od 476. godine, od trenutka pada zapadnog Rimskog carstva pa sve do pada Vizantije (nekadašnjeg istočnog Rimskog carstva) 1453. odnosno do otkrića Amerike, 1492.
Četrnaest zapanjujućih činjenica o srednjovekovnoj Engleskoj:
1. Čuvena bitka kod Hejstingsa nije se dogodila kod Hejstingsa! U stvari odigrala se kod Senlak Hila koji se nalazi deset kilometara severozapadno od Hejstingsa. Bitka kod Senlak Hila sigurno nema isti prizvuka kao bitka kod Hejstingsa.
2. Jedna od najstarijih verzija londonskog mosta je uništena 1014. kada su Saksonci vezali konopce oko njega i srušili ga. To je pomoglo vraćanju Londona Anglo-Saskom kralju u borbi protiv Danaca. Verovatno je ovaj događaj poslužio kao pesmica za decu „ London bridge is falling dawn“.
3. Berengarija od Navare je postala kraljica Engleske udajom za Ričarda Lavljeg srca. Malo je poznato o njenom životu- ali ono što je poznato je to da je bila jedina kraljica Engleske koja nije stupila na tlo Engleske. Tokom čitavog njihovog braka ona je živela u Evropi. U stvari, sam Ričard je proveo u Engleskoj oko šest meseci jer je bio zauzet putujući u krstaške pustolovine.
4. 1086. deset posto populacije prema „ Knjizi strašnog suda“ bili su robovi. U nekim područijima je bilo i do 20 posto.
5. Engleska je bila stanište braon medveda ali su postali ugrožena vrsta oko 11 veka. Kasnije, tokom srednjeg veka medvedi su uvoženi u Englesku zbog sporta.
6. Mnogo dokaza navodi na to da je Ričard Lavlje srce bio homoseksualac. Postoji mogućnost da je upoznao svoju suprugu Berengariju dok je bio u seksualnoj vezi sa njenim bratom, budućim kraljem Sančom VII od Navare. Takođe se navodi i umešanost kralja Filipa II od Francuske. Istoričar iz tog vremena, Rodžer Hoveden je rekao: „jeli su iz istog tanjira, a noću bi spavali u istom krevetu“ i da je postojala „ strasna ljubav među njima.“
7. Nije bilo neobično u srednjovekovnoj Engleskoj da se životinjama sudi za kriminal. Životinje su mogle biti osuđene na smrt ukoliko im se dokaže krivica.
8. Srednjovekovni engleski termin „pygg“ se odnosi na vrstu glinu. U srednjem veku ljudi su često držali novac u teglama ili saksijama napravljenim od gline- one su nazivane glinene teglice. Od osamnaestog veka, sa razvojem jezika te teglice su postale poznate kao kasice prasice.
9. Suprotno popularnom verovanju srednjovekovni Englezi su se kupali prilično često u javnim kupatilima napravljenim u te svrhe. To je bilo zbog toga što se verovalo da je „ čistoća poistovećuje sa božanskom čistoćom.“ Javna kupatila su osuđivana od Protestanata u XVI veku zbog toga što je prostitucija postala tamo nešto uobičajeno.
10. Najobičnije stanovništvo je moralo da proizvodi hranu za sebe. Iz tog razloga raženi i ječmeni hleb je bio uobičajen među siromašnima koji nisu mogli da priušte velike količine đubriva potrebne da raste žito za beli hleb.
11. Suđenje po iskušenju je bila česta pojava u Engleskoj srednjeg veka. Na ovom suđenju optuženi bi bio podvrgnut veoma bolnim ispitivanjima (kao što je žigosanje vrelim čelikom) - ukoliko prežive suđenje ili ukoliko njihove rane zarastu brzo bili bi oslobođeni krivice jer se verovalo da je Bog izveo čudo koje je pomoglo optuženom. Katolička crkva je zabranila učestvovanje u ovim suđenjima i zahtevala upotrebu porote.
12. Jedan bizaran medicinski recept protiv kuge je podrazumevao ispijanje piva u kome je bilo smrskano jaje (ljuska), lišće i latice cveta nevena. Nepotrebno je reći da nije imalo posebnog efekta.
13. Ranije, da bi se upoznali sa prezimenima u Engleskoj, 1066. svi koji su bili rođeni su imali jedno ime. Kada su prezimena uvedena uključivali su nadimak kao npr. Robert Crveni (simbolišući njegovu boju kose). Ukoliko bi Robert s vremenom oćelavio dobio bi novi nadimak, Robert Ćelavi. Sistem je podrazumevao da ljudi uzimaju isto ime kao njihov otac – što je preteča sistema dobijanja prezimena.
14. Suprotno popularnom verovanju gargojli nisu „dodavani“ Crkvama i građevinama da ih štite od zlih duhova – oni su služili kao odvod za kišnicu! Pravi projekti gargojla izvan zidina ( dekorativna čudovišta nisu gargojli ) su izbacivali vodu kroz usta dalje od građevine, radije tako nego dole niz građevinu što je moglo prouzrokovati štetu.
autor: Berislav Kangrga
Četrnaest zapanjujućih činjenica o srednjovekovnoj Engleskoj:
1. Čuvena bitka kod Hejstingsa nije se dogodila kod Hejstingsa! U stvari odigrala se kod Senlak Hila koji se nalazi deset kilometara severozapadno od Hejstingsa. Bitka kod Senlak Hila sigurno nema isti prizvuka kao bitka kod Hejstingsa.
2. Jedna od najstarijih verzija londonskog mosta je uništena 1014. kada su Saksonci vezali konopce oko njega i srušili ga. To je pomoglo vraćanju Londona Anglo-Saskom kralju u borbi protiv Danaca. Verovatno je ovaj događaj poslužio kao pesmica za decu „ London bridge is falling dawn“.
3. Berengarija od Navare je postala kraljica Engleske udajom za Ričarda Lavljeg srca. Malo je poznato o njenom životu- ali ono što je poznato je to da je bila jedina kraljica Engleske koja nije stupila na tlo Engleske. Tokom čitavog njihovog braka ona je živela u Evropi. U stvari, sam Ričard je proveo u Engleskoj oko šest meseci jer je bio zauzet putujući u krstaške pustolovine.
4. 1086. deset posto populacije prema „ Knjizi strašnog suda“ bili su robovi. U nekim područijima je bilo i do 20 posto.
5. Engleska je bila stanište braon medveda ali su postali ugrožena vrsta oko 11 veka. Kasnije, tokom srednjeg veka medvedi su uvoženi u Englesku zbog sporta.
6. Mnogo dokaza navodi na to da je Ričard Lavlje srce bio homoseksualac. Postoji mogućnost da je upoznao svoju suprugu Berengariju dok je bio u seksualnoj vezi sa njenim bratom, budućim kraljem Sančom VII od Navare. Takođe se navodi i umešanost kralja Filipa II od Francuske. Istoričar iz tog vremena, Rodžer Hoveden je rekao: „jeli su iz istog tanjira, a noću bi spavali u istom krevetu“ i da je postojala „ strasna ljubav među njima.“
7. Nije bilo neobično u srednjovekovnoj Engleskoj da se životinjama sudi za kriminal. Životinje su mogle biti osuđene na smrt ukoliko im se dokaže krivica.
8. Srednjovekovni engleski termin „pygg“ se odnosi na vrstu glinu. U srednjem veku ljudi su često držali novac u teglama ili saksijama napravljenim od gline- one su nazivane glinene teglice. Od osamnaestog veka, sa razvojem jezika te teglice su postale poznate kao kasice prasice.
9. Suprotno popularnom verovanju srednjovekovni Englezi su se kupali prilično često u javnim kupatilima napravljenim u te svrhe. To je bilo zbog toga što se verovalo da je „ čistoća poistovećuje sa božanskom čistoćom.“ Javna kupatila su osuđivana od Protestanata u XVI veku zbog toga što je prostitucija postala tamo nešto uobičajeno.
10. Najobičnije stanovništvo je moralo da proizvodi hranu za sebe. Iz tog razloga raženi i ječmeni hleb je bio uobičajen među siromašnima koji nisu mogli da priušte velike količine đubriva potrebne da raste žito za beli hleb.
11. Suđenje po iskušenju je bila česta pojava u Engleskoj srednjeg veka. Na ovom suđenju optuženi bi bio podvrgnut veoma bolnim ispitivanjima (kao što je žigosanje vrelim čelikom) - ukoliko prežive suđenje ili ukoliko njihove rane zarastu brzo bili bi oslobođeni krivice jer se verovalo da je Bog izveo čudo koje je pomoglo optuženom. Katolička crkva je zabranila učestvovanje u ovim suđenjima i zahtevala upotrebu porote.
12. Jedan bizaran medicinski recept protiv kuge je podrazumevao ispijanje piva u kome je bilo smrskano jaje (ljuska), lišće i latice cveta nevena. Nepotrebno je reći da nije imalo posebnog efekta.
13. Ranije, da bi se upoznali sa prezimenima u Engleskoj, 1066. svi koji su bili rođeni su imali jedno ime. Kada su prezimena uvedena uključivali su nadimak kao npr. Robert Crveni (simbolišući njegovu boju kose). Ukoliko bi Robert s vremenom oćelavio dobio bi novi nadimak, Robert Ćelavi. Sistem je podrazumevao da ljudi uzimaju isto ime kao njihov otac – što je preteča sistema dobijanja prezimena.
14. Suprotno popularnom verovanju gargojli nisu „dodavani“ Crkvama i građevinama da ih štite od zlih duhova – oni su služili kao odvod za kišnicu! Pravi projekti gargojla izvan zidina ( dekorativna čudovišta nisu gargojli ) su izbacivali vodu kroz usta dalje od građevine, radije tako nego dole niz građevinu što je moglo prouzrokovati štetu.
autor: Berislav Kangrga
