Izgled papske bule (bula Urbana VIII, 1687.)
http://augenguy.blogspot.com/2012/12/the-very-old-world-order.html
Moj prevod papske bula sa engleskog jezika. Molim da mi ne zamerite na greškama. Svaka kritika je dobrodošla, kao i primedba.
Podstaknut verom, mi smo obavezni da verujemo i da se držimo da je Crkva jedna, sveta, katolička i takođe apostolska. Naša vera u nju je snažna i ispovedamo sa jednostavnošću da izvan nje nema spasenja kao ni oproštenje grehova kao što izjavljuje supružnik u „Pesmi nad pesmama“:“ Jedna je moja golubica (simbol mira), moja savršena“. Ona je jedina, izabrana od one koja ju je rodila; i ona predstavlja jedno jedino mistično telo čija je Glava Hrist, A hristova glava je Bog. U njoj je jedan Gospod, jedna vera jedno krštenje. Bejaše u vreme potopa samo jedna Nojeva barka predstavljajući jednu Crkvu, koja je izgrađena od jednog lakta, koja ima jednog kormilara i vodiča. Čitasmo to, sve izvan barke, sve što je postojalo na zemlji beše uništeno.
Mi poštujemo ovu Crkvu kao jednu. Gospod se oglasio iz usta proroka:“ Izbavi, o Gospode, moju dušu od mača i iz šapa psa.“(Psalm 22:20). On se molio za svoju dušu, tj. za sebe, srcem i telom; i to telo je, kako je rečeno, Crkva. On je nazivan jednom zbog jedinstva kao bračni partner, zbog vere, sakramenata i zbog milosrđa Crkve. To je Gospodnja odežda, besprekorna tunika koja nije iznajmljena već koja je koštala mnogo. Stoga, pošto je jedna i jedinstvena Crkva postoji i jedno telo i glava, ne dve kao u čudovišta, a to je, Hrist i Hristov namesnik, Petar (Igitur ecclesiae unius et unicae unum corpus, unum caput, non duo capita, quasi monstrum, Christus videlicet et Christi vicarius, Petrus) i naslednik Petrov jer Gospod je rekao samom Petru:“Nahrani moje ovce“, to znači moje ovce uopšteno, ne one ili ove, delimično, već se podrazumeva da mu ih je sve poverio njemu (Petru).
Stoga, ako Grci ili drugi smeju da kažu da nisu prepušteni Petru i njegovim naslednicima, moraju priznati da ne pripadaju stadu Božijem. Pošto naš Gospod kaže Jovanu „postoji jedan tor i jedan pastir.“(Jovan, 10:16). Spoznali smo iz molitvenih tekstova da su ovoj Crkvi pod njenom moći dva mača; naime, duhovni i svetovni. Kada su Apostoli rekli:“ Pogledaj, ovde su dva mača tj. u Crkvi.“(Luka, 22:38) Pošto su to Apostoli govorili, a Gospod nije odgovorio, to je bilo dovoljno- ćutanje je bilo odobravanje.
Sigurno, onaj koji odbija da je svetovni mač potpada pod moć Petra nije dobro slušao Gospodove naredbe:“ Vrati mač u korice.“(Matej, 26:52) Stoga, oba mača su u moće Crkve tj. duhovni i materijalni mač ali prethodni treba da služi Crkvi; prethodni u rukama sveštenstva; u rukama vojnika i kraljeva pod voljom i dozvolom sveštenika.
Kako bilo, jedan mač treba da bude podređen drugom i večnom autoritetu, podvrgnut duhovnoj moći. Na primer, Apostol je rekao:“ Nema druge moći sem one od Boga i stvari koje su ovde podređene su Bogom dane.“( Nam cum dicat Apostolus: Non est potestas nisi a Deo; quae autem sunt, a Deo ordinata sunt) (Rimlj. 13:1-2). Ali, nisu date ukoliko jedan mač nije podređen drugom i kada onaj niži nije vođen od strane drugog.
Naprimer, prema Blaženom Dioniziju, po božanskom je zakonu da najniže stvari dosežu najviša mesta uz pomoć posrednika. Tako da, prema kosmičkom redu, nisu sve stvari stvorene istovremeno i jednake, već najniže od nižeg, a vise od vise sile.
Dakle, moramo priznati da je jasnije da je duhovna nadvisuje dostojanstvom i plemenitošću svaku zemaljsku vlast pošto duhovne stvari nadvisuju ovozemaljsko. To sve jasno vidimo plaćajući, blagosloveći i osvećujući desetak, prihvatajući samu vlast I od strane vlade i stvari. Sa istinom kao našim svedokom, zasluga je duhovne vlasti u uspostavljanju zemaljske moći kao i da presudi ukoliko nije dobra. Stoga, ispunjeno je Jeremijino prorčanstvo što se tiče Crkve i crkvene vlasti. “Pogledaj do danas sam te ostavio nad narodima, kraljevstvima i ostalima”. Stoga, ukoliko se zemaljska valst ogreši biće joj suđeno od strane duhovne vlasti; ukoliko se ogreši manja duhovna vlast sudiće joj visa duhovna vlast, ali ukoliko se ogreši najviša duhovna vlast presuda joj dolazi od Boga, a ne od čoveka, pozivajući se na apostolska dela:” Duhovni čovek sudi svim stvarima a njemu sud ne dolazi od čoveka.”(1 Kor 2:15, Ergo, si deviat terrena potestas, judicabitur a potestate spirituali; sed, si deviat spiritualis minor, a suo superiori si vero suprema, a solo Deo, non ab homine poterit judicari, testante Apostolo: Spiritualis homo judicat omnia, ipse autem a nemine judicatur).
Ova vlast, inače ( pošto je predate čoveku i vrši je čovek) nije ljudska već vise božanska dodeljena Petru potvrđena božijom rečju I njegovim naslednicima od Jednog kome se Petar ispovedio, Gospod je rekao Petru lično:” Štagod je vezano na zemlji biće vezano I na nebu.”(Mat. 16:19). Stoga, ko god se opire ovoj vlasti datoj od Boga opire se božijem zakonu. (Quicunque igitur huic potestati a Deo sic ordinatae resistit, Dei ordinationi resistit). Osim ako je kao Manihej izmislio priču o dva početka koja je pogrešna i kome je suđeno od nas kao jeretiku, prema Mojsijevom svedočenju nije stvar u počecima već u tome da je Bog stvorio nebo i zemlju. (Poreklo 1:1). Stoga, mi objavljujemo, mi proglašavamo i određujemo da je apsolutno potrebno za izbavljenje svakog ljudskog bića da bude podanik rimskog pontifa. (Porro subesse Romano Pontifici omni humanae creaturae declaramus dicimus, definimus et pronunciamus omnino esse de necessitate salutis.)
Bonifacije, episkop, sluga slugu Božijih.
Preuzeto sa: http://www.americancatholictruthsociety.com/docs/unamsanctum.htm
Preveo: Berislav Kangrga
Podstaknut verom, mi smo obavezni da verujemo i da se držimo da je Crkva jedna, sveta, katolička i takođe apostolska. Naša vera u nju je snažna i ispovedamo sa jednostavnošću da izvan nje nema spasenja kao ni oproštenje grehova kao što izjavljuje supružnik u „Pesmi nad pesmama“:“ Jedna je moja golubica (simbol mira), moja savršena“. Ona je jedina, izabrana od one koja ju je rodila; i ona predstavlja jedno jedino mistično telo čija je Glava Hrist, A hristova glava je Bog. U njoj je jedan Gospod, jedna vera jedno krštenje. Bejaše u vreme potopa samo jedna Nojeva barka predstavljajući jednu Crkvu, koja je izgrađena od jednog lakta, koja ima jednog kormilara i vodiča. Čitasmo to, sve izvan barke, sve što je postojalo na zemlji beše uništeno.
Mi poštujemo ovu Crkvu kao jednu. Gospod se oglasio iz usta proroka:“ Izbavi, o Gospode, moju dušu od mača i iz šapa psa.“(Psalm 22:20). On se molio za svoju dušu, tj. za sebe, srcem i telom; i to telo je, kako je rečeno, Crkva. On je nazivan jednom zbog jedinstva kao bračni partner, zbog vere, sakramenata i zbog milosrđa Crkve. To je Gospodnja odežda, besprekorna tunika koja nije iznajmljena već koja je koštala mnogo. Stoga, pošto je jedna i jedinstvena Crkva postoji i jedno telo i glava, ne dve kao u čudovišta, a to je, Hrist i Hristov namesnik, Petar (Igitur ecclesiae unius et unicae unum corpus, unum caput, non duo capita, quasi monstrum, Christus videlicet et Christi vicarius, Petrus) i naslednik Petrov jer Gospod je rekao samom Petru:“Nahrani moje ovce“, to znači moje ovce uopšteno, ne one ili ove, delimično, već se podrazumeva da mu ih je sve poverio njemu (Petru).
Stoga, ako Grci ili drugi smeju da kažu da nisu prepušteni Petru i njegovim naslednicima, moraju priznati da ne pripadaju stadu Božijem. Pošto naš Gospod kaže Jovanu „postoji jedan tor i jedan pastir.“(Jovan, 10:16). Spoznali smo iz molitvenih tekstova da su ovoj Crkvi pod njenom moći dva mača; naime, duhovni i svetovni. Kada su Apostoli rekli:“ Pogledaj, ovde su dva mača tj. u Crkvi.“(Luka, 22:38) Pošto su to Apostoli govorili, a Gospod nije odgovorio, to je bilo dovoljno- ćutanje je bilo odobravanje.
Sigurno, onaj koji odbija da je svetovni mač potpada pod moć Petra nije dobro slušao Gospodove naredbe:“ Vrati mač u korice.“(Matej, 26:52) Stoga, oba mača su u moće Crkve tj. duhovni i materijalni mač ali prethodni treba da služi Crkvi; prethodni u rukama sveštenstva; u rukama vojnika i kraljeva pod voljom i dozvolom sveštenika.
Kako bilo, jedan mač treba da bude podređen drugom i večnom autoritetu, podvrgnut duhovnoj moći. Na primer, Apostol je rekao:“ Nema druge moći sem one od Boga i stvari koje su ovde podređene su Bogom dane.“( Nam cum dicat Apostolus: Non est potestas nisi a Deo; quae autem sunt, a Deo ordinata sunt) (Rimlj. 13:1-2). Ali, nisu date ukoliko jedan mač nije podređen drugom i kada onaj niži nije vođen od strane drugog.
Naprimer, prema Blaženom Dioniziju, po božanskom je zakonu da najniže stvari dosežu najviša mesta uz pomoć posrednika. Tako da, prema kosmičkom redu, nisu sve stvari stvorene istovremeno i jednake, već najniže od nižeg, a vise od vise sile.
Dakle, moramo priznati da je jasnije da je duhovna nadvisuje dostojanstvom i plemenitošću svaku zemaljsku vlast pošto duhovne stvari nadvisuju ovozemaljsko. To sve jasno vidimo plaćajući, blagosloveći i osvećujući desetak, prihvatajući samu vlast I od strane vlade i stvari. Sa istinom kao našim svedokom, zasluga je duhovne vlasti u uspostavljanju zemaljske moći kao i da presudi ukoliko nije dobra. Stoga, ispunjeno je Jeremijino prorčanstvo što se tiče Crkve i crkvene vlasti. “Pogledaj do danas sam te ostavio nad narodima, kraljevstvima i ostalima”. Stoga, ukoliko se zemaljska valst ogreši biće joj suđeno od strane duhovne vlasti; ukoliko se ogreši manja duhovna vlast sudiće joj visa duhovna vlast, ali ukoliko se ogreši najviša duhovna vlast presuda joj dolazi od Boga, a ne od čoveka, pozivajući se na apostolska dela:” Duhovni čovek sudi svim stvarima a njemu sud ne dolazi od čoveka.”(1 Kor 2:15, Ergo, si deviat terrena potestas, judicabitur a potestate spirituali; sed, si deviat spiritualis minor, a suo superiori si vero suprema, a solo Deo, non ab homine poterit judicari, testante Apostolo: Spiritualis homo judicat omnia, ipse autem a nemine judicatur).
Ova vlast, inače ( pošto je predate čoveku i vrši je čovek) nije ljudska već vise božanska dodeljena Petru potvrđena božijom rečju I njegovim naslednicima od Jednog kome se Petar ispovedio, Gospod je rekao Petru lično:” Štagod je vezano na zemlji biće vezano I na nebu.”(Mat. 16:19). Stoga, ko god se opire ovoj vlasti datoj od Boga opire se božijem zakonu. (Quicunque igitur huic potestati a Deo sic ordinatae resistit, Dei ordinationi resistit). Osim ako je kao Manihej izmislio priču o dva početka koja je pogrešna i kome je suđeno od nas kao jeretiku, prema Mojsijevom svedočenju nije stvar u počecima već u tome da je Bog stvorio nebo i zemlju. (Poreklo 1:1). Stoga, mi objavljujemo, mi proglašavamo i određujemo da je apsolutno potrebno za izbavljenje svakog ljudskog bića da bude podanik rimskog pontifa. (Porro subesse Romano Pontifici omni humanae creaturae declaramus dicimus, definimus et pronunciamus omnino esse de necessitate salutis.)
Bonifacije, episkop, sluga slugu Božijih.
Preuzeto sa: http://www.americancatholictruthsociety.com/docs/unamsanctum.htm
Preveo: Berislav Kangrga
