Kada bi sve znanje ovog sveta moglo da se izmeri koje je bilo poznato srednjovekovnim ljudima da li bi to znanje moglo da se izmeri u kilogramima? Codex gigas ili džinovska knjiga koja je još poznatija kao Đavolja biblija je okružena intrigantnom pričom i misterijom. Pitanje je da li ju je pisao čovek ili Lucifer lično?
Đavolja biblija je najveći srednjovekovni manuskript ( tekst pisan rukom ) koja je teška 75 kilograma. Najraniji pomen ove knjige je iz 1229. godine. Napisana je na latinskom jeziku u benediktanskom manastiru Podlažice u Češkoj kog su uništili Husiti u XV veku.
Đavolja biblija je najveći srednjovekovni manuskript ( tekst pisan rukom ) koja je teška 75 kilograma. Najraniji pomen ove knjige je iz 1229. godine. Napisana je na latinskom jeziku u benediktanskom manastiru Podlažice u Češkoj kog su uništili Husiti u XV veku.
Ova knjiga, pravo srednjovekovno blago je napisana od strane Hermana Heremita ( Hermannus Heremitus, latin. ), benediktanskog monaha. Kao što njegovo delo izaziva pažnju i koje je prekriveno misterijom tako je upravo i život ovog benediktanskog monaha. Navodno, Herman je zbog svojih grehova jer je prekršio monaški zavet osuđen na smrt izgladnjivanjem i da bude živ zazidan. Monah je tražio oproštaj od svog opata tako šeto je obećao da će samo u jednoj noći napisati knjigu koja će obuhvatiti celokupno ljudsko znanje. Prema legendi, u ponoć, kada je shvatio da nije moguće da ostvari ono što je obećao obratio se natprirodnim silama- ali ne Bogu. Obratio se Luciferu prodavši mu svoju dušu da bi mu ovaj pomogao da napiše ovu knjigu. U znak zahvalnosti, monah je naslikao sliku đavola veličine 50 cm. Nasuprot đavolove slike je tekst o nebeskom kraljevstvu. Da li je autor na taj način prikazao sliku dobra i zla koji su uvek na suprotnim stranama?
Đavolja biblija je napisana na materijalu napravljenom navodno od kože 160 magaraca. Polovinu kodeksa čini Biblija, a drugu razni tekstovi i magijske formule.
Međutim, knjiga iz srednjeg veka nije ostala tamo gde je i nastala. Tokom tridesetogodišnjeg rata ( 1619- 1649. ) knjiga je završila kao ratni plen švedske vojske. Danas se kodeks čuva u švedskoj Nacionalnoj biblioteci u Štokholmu. Na kraju, stručnjaci za srednjovekovne manuskripte su utvrdili analizom rukopisa da je knjigu napisala jedna osoba. Čovek ili Lucifer? Đavolja biblija i vekovima kasnije izaziva isto tako znatiželju kao i u davnim vremenima.
Međutim, knjiga iz srednjeg veka nije ostala tamo gde je i nastala. Tokom tridesetogodišnjeg rata ( 1619- 1649. ) knjiga je završila kao ratni plen švedske vojske. Danas se kodeks čuva u švedskoj Nacionalnoj biblioteci u Štokholmu. Na kraju, stručnjaci za srednjovekovne manuskripte su utvrdili analizom rukopisa da je knjigu napisala jedna osoba. Čovek ili Lucifer? Đavolja biblija i vekovima kasnije izaziva isto tako znatiželju kao i u davnim vremenima.